Starmali

66

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 9. БА 1881.

Шетња по Новом Саду. 1.ХХ1. Премудри творац све је леао и красно створио и уредио, само би ја имао једну малу немеродавну примедбу. Човека обично држимо ми људи (не знам како друге животиње о томе мисле) за најсавршенте створење божије, па ипак шећући се ја овако по улицама новосадским често штудирам, како би на томе најсавршенијем створу божијем још један мали додатак потребан и згодан био, те да је човечије тело још много савршеније и целисходније за практични живот. Нећу овде да спомињем к р и л а , као што их тице имају, те лете високо узвишене изнад блата и грбаве калдрме наше. Човек се уздиже м ислима својим у небесне висине, високо изнад светске таштине и рибње пијаце и гледавши у небеса не обраћа „взор" свој на чивутске дућане и шинтерска кола овде у партеру земаљском. Него ја би другу једну скромну жељу имао, а та је, да човек и одостраг на потиљку има — о ч и. Онда би по моме мњењу човек био много савршенији и тиме би уклоњена била једна велика незгода, на коју често у животу наилазимо. Јер помислите само, кад ми идемо унапред никаква зла не слутећи, а Оно иза наших леђа потегне когод батином, те нас одалами пре, него што би могли то опазити и уклонити се; или ми идемо унапред и не сањзјући о каквој напасти, а иза наших леђа убрза кораке какав учтиви кројач, коме смо дужни за преклањски зимски капут и бео пруслук, те нас понизно ослоби пре, него што би могли сврнути у коју капију, док олујина не прође; исто тако и разне друге беде могле би се избећи, кад би и одостраг очи имали. У променади кад се шетамо са каквом младом госпом, а иза леђа П~0~Д Л И С Т А К. Априли-ли-ли! 1 априла 1881. Данас би требало све новине да изиђу празне. Премда су оне и иначе више пута празне, али данас би то с тога било препоручително, што ће сада сваки читалац знајући, да је п р в и а п р и л боати се преваре, те неће хтети да верује ономе, што новине пишу и обећавају. Тако пре свега треба да изостане позив на претплату, (и ако је настала нова четврт), јер кад ,,Нед. лист" обећа у позиву, да ће бити посве независан, кад ,,Видело" каже, да ће радати у интересу народа и Србије, кад „Ујвидек" каже, да је јако распрострањен може се лако наћи по декоји неверни Тома, који неће хтети првога априла таквим речима веровати. Исто такоимали би изостати и уводни чланци, јер кад н. пр. „Зпетз1а Нгуа!" донесе чланак, да у Срему нема Срба, кад „Пестер журнал" стане доказивати, да је уговор са Бонтуом без уплива Аустро-Угарске склапан, кад „Еђетиртиш" разлаже како Грци неће.смети загазити у рат — многи ће читаоци имати на уму, да се то баш п р в о г а

„внезапу наиде на јназ страшан" лик — ж е н и н , којој смо код куће казали да идемо у канцеларију или у варошку кућу да платимо порцију, те она стане читати дужи полемичан говор, него што је била беседа Чеде Мијатовића о Бонтутовој жељезници. Но како је конштатована „промена видова", то је лако могуће, да ће потоњи нараштаји добити и вид од натраг, само што онда ми, који данас живимо, нећемо ни у напред више видети. Премда ако ћемо на што, кад зрело промислимо, то морамо увидети, да ми још и данас боље видимо у натраг него ли у капред. Ми н. пр. видимо у натраг много шта, што у напред не можемо да опазимо: видимо кад у натраг поглед свој бацимо просветитеља св. Саву, који није имао годишњег прихода 36.000 Фор., па је више радио на просвети и напретку српском, него што све владике заједно, које нам першпектива у будућности показује, видимо Доситија, чија су дела од крупне користи по народ српски, макар што та дела Каменко тако ситним словима штампа; видимо многобројан народ православни, српске народности, и министре београдске по избор делије, а кад бацимо поглед у будућност, а ми видимо како силни прелазе у ШтрЈсмајерову и Бонтутову ,,Унију"; стражњим очима видимо у прошлости српске јунаке, чолик-карактере, а предње Очи нам показују у будућности многог ,,Србина без његове појезије" и т. д. Из овога би као сљедовало, да је врло горак посао сравњивати оно, што очима, које у н а т р а г гледе видимо, са оним изгледима, који нам се у будућности указују, и за то је боље зажмурити и — ћутати. .... Сад сам тек приметио, да ми данашњи расаоложај душе не пасује ^а писање у ,,Стармааприла доказује. Наравно, да ваља и дописе из данашњега броја изоставити, јер и ту се може да омакне која невероватна ствар, н. пр. да је учитељ Ј. у Шиду разбио четворици од својих ученика глазу (а овамо он признаје само двојици); да се у манастиру Опову „вирчаФтује" вандалски (а овамо ?на се да је само. оповоки); да у Славонији прелази православни народ у назарене (а оно није истина, него у унијате), и т. д. Тако би исто имале отпасти (од Турске) и ,,Стране земље." Што се огласа тиче и они би ваљало првог априлада изостану, јер ће огласитељима слаб реклам правити. Наћи ће се људи, који у предосторожности својој неће веровати препоруци мариацелских капљица, одонтина, из чељусти смрти истржућега шекер-екстракта, псерхоФерових крв чистећих пилула, американске масти противулога , универзалне чистеће с оли А. В. Вулриха, конФекцијамаХ. ЈГај тнераизБеча, прахапротив кожног зноја, бри танија-сребра (51 комад посуђа за 8 ф о р.) и т. д. За то би даклем најбоље било, да новине првога априла изиђу сасвим празне, а да би празнини тој и ја нешто допринео, подносим ево мустре ради овај — подлиетак.