Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1881.

Желимо још овима тима листовима. 1.) Да један другог не поједу; јер онда Јевропа не би имала коме да каже : на здравље! 2.) Желимо им, да прикупе, и по заслузи месобом поделе све шаљиве абоненте, и тиме да унапред ократе рукаве оним другим многим шаљивим листовима, који се „годе да се роде." Стармали.

Чуђење пештански хемжчара о изборном збору на цвети, Стешњени сте и 'нако У Тисином лону ; Осећате с' ко 1 да сте У неком сиФОну. Да сиФОнска приподоба Буде сасвам цела: Ваша ј' рука и потребне Прашкове донела. Томић дон'о киселине Социјалне моде, А Сомборци донели Бикарбонас соде.

Ми почесмо надежде. У рабош уврштат': „Сад ће красна експлозија Партију распрштат'!" А ви сте се одржали, Задивили враге. — Међер у вас још има И животне снаге!

Зна и Лекса латински. ђока је лати:1ац, то јест иде у латинску школу, и то у прву, даклем није чудо, што данас, нашавши у новинама ове латинске речи: Ве11а §егап<; а!и" није могао да их разуме, већ је замолиб својег оца, да му их растумачи. Али, пре него што му је отац одговорио, истаче се »ала Лекса,његова сестрица, говорећи: Та то канда и ја разумен. ђока. Јест, твој нос! Ти разумеш латински! Мал' ти нисам што рекао. Лекса. Де, де, реци ми само још једаред те речи. ђока. Ве11а §егап<; а1п. Лекса. Е па то значи: Белагеровалн су Алију.

Са богом темеље, На ком стоји среће наше вечно јеванђеље, На том стубу пише и тај закон свети: „Што човеку не мо'ш дати, Не смеш му узети!" * * * Ох тешко свету не научи л' видат', Друкче ране своје, — већ ако ће зидат, Будућност своју на сметишту тама, Живот свој на смрти, — срећу на сузама, Уздаље своје на делима злима, У сумпорном смраду пакленога дима: На петардама И на — вешалима ! 3—Ј. Ј. ђурђев данак, Каже се ђурђев данак — ајдучки састан а к, с тога нека добро пази сваки, да тога дана не држи састанке, да не би какав зао језик на њега апликовао народну ову пословицу. Директори чивутских новчаних завода, подузимачи грађења жељезница, порцијокројитељи, управљајући одбори каквих »Лендербанака*, касири и жупани, који су променили ваздух, те отишли или пошли у Америку и њима подобни чиновници, нека се ману састанака о 1)ур-

ђеву-дне, јер онда се држе ајдучки састанци па би се могло изродити какво неспоразумлење у извештајима новинарским. 0 ђурђеву-дну носи се свуда по српству л итиј а (осим у Новом Саду, јор овде је седиште епископа и администратора митрополије.) Ту православан народ иде са свештенством на жита и пун побожности моли се богу за добар усев и сретну жетву. Као што рекох у Новом Саду небеше тога, а чудним неким случајем баш лицем на ђурђев данак, који је ведар и топал био (с те стране не беше дакле сметње носењу литије) у вече се грдно наоблачи, удари грмљавина и пљусак, паде крупнатуча на варош и на њиве у новосадском хатару. Чисто би човек рекао: расрдили смо бога, па нам је још исти дан послао израз праведнога гњева свога За што лити}а није носена тај дан на душевну у! теху и жељу народа нашега не знамо, ал' нам падоше на памет речи песникове: Свештеници, ви чувари стада, Које вам је повериобог; Зар не вид'те да се руши зграда Опстанка дам нашег народног? Стубови јој попуцаше јаки Јер их квара источио црв; Није доста само: паки, паки! Спас'те стадо, то је пос'о прв! Ако ћемо један по један обичај изостављати, који народ наш у православној вери ут врђује, онда