Starmali

106

„стармали" број 14. за 1881.

зорову." Подлиетак је од постанка намењен шаљивим и веселим стварима : разглаголствијама, решетанијама, ћеретањима. окружницама и приклапањима, а како браћа Хрвати немају посебног ш аљ и в о г листа за такве ствари, то се морало притећи подлистку, као што смо и ми у „Застави" разна разглаголствија читади, док није покренут „Стармали. и Мој поштовани колега, хрватски Фељтониста Штросмајер, могао се слободно обратити на мене, те би мојом колегијалном протекцијом његов подлистак ушао у „Стармали", који за те и тима подобне ствари и сепаратну рубрику има. „Сремски Хрват" у својој безазлености схватио је онај шаљиви спис сасвим озбиљно, те га је прештампао не у подлиску — јер је овај био закрчен чланцима „Комедија и трагедија, похрватио Филип Дујмушић" него горе међу другим чланцима баш пред огласом, у којем се илиџа Липик орепоручује, но пошто се у неку руку „Сремски Хрват" може сматрати за хумористичан лист (бар му се наши у Срему увек смеју), то ипак пасира и онако. Из окружнице ове провирује тако фини хумор, тако ведра шала, дасе човек днвити мора пишчевом д а ру и одбитиму на — д а р у. Може ли н. пр. бити већег хумора, него кад он нама право слав н*им а у својој окружниципрепоручује, да и ми славимо ћи рила и Метода, јер их је недазно и папа признао а овамо зна се, да ми православни славимо те славенске апостоле већ хиљаду година, а католици су их тек сада недавно посветили! Или зар није очевидна шала и комендија, кад нама препоручују да славимо св. апостола Иирила они људи, који мрзе на ћирилово писмо — ћирилицу и служе се писмом Марка Тулија Цицерона, које им је ближе срцу него писмо словеноко; па они то препоручују н а м а, који се служимо од памтивека ћириловим словнма, јер је В.ирилбионама Словенима много већи пријатељ, него Нума Помпилије, Калигула и Октавијан Август! Што нам препоручује Унију, то је сад, како се жељезничко питање већ решило, мало задоцњено, ал' је ипак добар каламбур; у идућој окружници можда ће нам препоручити „лендербанку", само ако ова дотле не банкротира. Тек доста то, да је хрватски Фељтониста Штросмајер показао ремек и да се сад може вадити за мај стора у овом нашем беспосличарском рувету. Ја се радујем, да је који новинар уопште, а Фељтониста понаособ тако добро материјално ситуиран, јер веле да он има годишњег хонорара за таке Фељтоне и подобне ствари на 300.000 Фор. Мени пак „Стармали" не плаћа ни полак од тога! С тога ја и не могу да идем сваки час у Р и м, ма да нас Штросмајер учи да се приближимо Риму, и да наши свештеници не говоре више „Мир свјем" него натрашке ,,Рим свјем !" т. ј. Рим свима или сви у Р и м. Но то би било као што рекох натрашке, ами и ако смо Раци нећемо да идемо н а т раш ке. Међутим нека ми не замери мој поштовани г. колега, што ћу му ја као млађи нешто да приметим и пред-

ложим: Он нама предлаже да се сјединимо. Па добро и ми хоћемо, али он није обичан и прави начин потревио. Ја н. пр. кад хоћу да се с киме с ј ед и н и м и да будем з а ј е д н о, ја онда о д е м т амо где је о н, па ми се тако жсља испунила. Кад хоћу н. пр. да се састанем с мојим рођацима у Банату, ја одем тамо к њима, те ту говоримоједнимјезиком, певамо једнеиисте песме, идемо сви у једну исту црквуит. д. дакле смо сједињени душом и телом, заједно једемо и пијемо, читамо новине и окружнице, заједно плачемо и смејемо се. С тога би мој предлог био, да кад брег неће Мухамеду, нека Мухамед дође брегу ; колко нама до божића толико и Штросмајеру (још он има 12 дана мање до божића, дакле може пре доћи него ми). Штросмајер је вјјник римскога папе, премда папа нема сад своје државе и док се други обични војници снабдевају из оружнице, дотле се он маша окружнице. Ал' ми бранећи веру наших праотаца нисмо се бојали никад ни непријатељске оружнице, па се нећемо плашити ни непријатељске окружнице. Нећемо „НПодие"! То нам је девиза. Аб.

Поскочице, (Пз кола. 1. Коловођа колом вија. Коло лети, — зној пробија. Кад заплете мало речма, Пробиће га још и већма. 2. Ала сам се намерио, Међ' два лис(т)а ухватио! Један мањи, други већи, Још ми само $али трећи; То би било тек керећи. 3. Опа, цупа чизме моје, Још код куће имам двоје, Ал им не знам праве боје. 4. Банак је, Фуруна је, Тескоба је, Незгода је. Свирај свирче, свирај море, Нека буде још и горе. 5. Хајахај, ћирићар! Умр'о нам је патријар. Народ хоће да се бира,