Starmali

„стлрмали" број

15.

за 1881.

поучавају како да се вдада, предикују чување од разхладе, умереност у јелу и пићу, ветрен.е станова, чистоту и т. д, а то је врло неупутно, јер се свет застрашује, него ваља доносити мемоаре о Кодеру, водопад на реци Ориноку, приповетке о свађи црквењака са поповима, љубавне песме, коњичке скокове, опис анђеликевог ручка у Митровици, шетње по Новом Саду и т. д, Од тога се публика неће плашити а и лакше је нисати о томе, него лупати главу о томе, шта су стари паметни људи искусили приликом разних епидемија, какве мере и лекови могу да олакшају невољу, коју тешке болезање наносе на народ. Наши свенттеници у дољним крајевима студирају и пишу адресе поверења, место да студирају популарне дијететике, па да и речима са амвона и својим примером уче своје стадо, како да се влада, па да се сачува од разних болести и невоља светских. Неки учитељи у свима дијецезама нашим свађају се са својом општином, неће у цркви да поје, ишту повишење плате, читају за певницом новине, пишу против „Школског савета", прескачу „блажени", место да зареде од куће до куће код дечијих родитеља, те у љубави и братском разговору да по који зрео савет уплету у корист онога, који би их хтео слушати, Него ће добро бити да завршим, да се не бих коме замерио. Бива често да човек што каже у најчистијој намери, а неки се нађу па послумњају, да је хтело бити онако керински. А ако ћемо на што, није ни у реду у шаљивом листу писати о — тифусу! Да ми је могуће сад бих све ово избрисао што сам написао, али то је „невозможно", јер је мастило: Уог2и§Псћз1;е Борре1 Сор1ег-ТЈп1;е уоп Мах Ро11ак ш ВиЛарек*. — (И тај се Чнвутин није могао надати, да ће „Стармали" ма и нехотице за њега реклам правити!") Аб. Грађа за латински буквар, XXI. Кад ко од нас много иште, Србин каже : дапу, даЛу! Из тог вири, да ми људе Нознајемо врло слабо, Иначе би закералу И ми рекли: дабо ! XXII. Што Српкиња зове: илатном, Латинка је звала: тела. И Српкиња многа, Што не воли ткати Купити би тела. ххш. Еожу, још не одерану, Латин зваше кутие. Ал кад ти је дерат почне Какав Фетер љут,

И Латин би моро рећи Ис нит кут. XXIV. Нож који се под врат меће, Латини су звали култер. Па ножем се и сад чини По нека бравура, Но друго је култер А друго култура. XXV. Ми кажемо: креста Латин зваше : криста; По том видиш, брате мили, Да су шокци били. XXVI. Ми кажемо: преионе, То је Латин звао: трице: Упео је срце младо, Па их је савлад'о. А ко с' боји таких трица, Тај остаје кукавица. XXVII. Ми кажемо : три; То би Латин реко: трес; Треснули бл и ми троје. Ал за њима још три стоје. ХХУШ. Латини су иукотину Називали римом. А данас се пробе чине Да се вере саједине. Цел је врло лепа, Сретства — смешна свима: Шта, зар путем иукотиња? Шта, зар путем рима?■ XXIX. Латини су месо Називали: каро. Та времена нека госпа Диже до небеса, Кад је човек у картама Мого наћи меса. (Сад се с њима време траћи, А ни леба не мош' наћи.) XXX Сећајућ се слоге наше, Питамо Мађаре. Питамо их: зашто, Латпн дода: кваре.