Starmali

„СТЛРМАЛи" ЕРОЈ 16. ЗА 1881.

125

Ћира. Је-ли истина да је брудер Јаша наручио лорфу. Спира. Јесте. Ћира А нашто му? Сиира. Да је мете на образ кад дође на гласање. Јер се ипак боји да ће му образ поцрвенити кад српски списатељ, на Видов-

дан буде гласао против кандидата.

српског

Зхира. Ала ће се Тиса радовати. кад чује да су сви Срби гласали исто тако као и Мађари. С п и р а. А како то ? Јхира. Но, па Мађари ће гласати на свога човека, а Срби ће исто тако, — то јест на свога човека. Па зар то неће бити знак напретка у нашој домовини, кад сви једнако узгласамо. Спира. Тако је и није друкчије.

Наивност досетке и др, из дечија света. (Продужење.) Јсдан дечко имао је задатак да опише хасновитост воде. — Кад је много наређао са чега нам је вода од користи и потребе, онда је на завршетку додао још и ово: „Вода нам је потребна још и зато, јер да нема н>е не би се могли превести у острво."

— Колико дана има месец Фебруар ? Стеван ћути Учитељ скиде календар који је наједној таблици штампан, да може о зиду висити, — и даде га Стевану у руке. — Но, ево ти па изброј колико има дана. Стеван изброји и рече: Двадесет и осам. — А зашто двадесет и осам, зашто нема тридесет или тридесет и један, као и други месеци ? Стеван се загледа још једаред у календар па онда рече : Зато, да може штемпл ту стати.

Зашто је Адам загризао у јабуку ? Запита учитељ у школи. — Зато, јер није имао ножа — рече један мали домишљан. — Но, децо, јесте-ли запамтили, како је ускликнуо ГГитагора, кад је пронашло своје правило, о коме сам вам ономад говорио. Сва деца ћуте. Само Алекса, син некога симиџије, поче да се мигољи, као да би хтео да устане. То опази учитељ и понови питање: Хајде реци и, Алексе, како је ускликнуо Питагора, кад је проашао своје познато правило.

Алекса се одважи, устаде и рече: Питагора, Питагора, кад је пронашао своје познато правило, онда је, онда је, — онда је кликнуо: „ђев река!"

Мати се баш разговарала са неким госпођама, кад дође њен мали „Душко" и шапне јој у уво: „Мамице, смем-ли узети једну јабуку из ормана?" Мати беше у разговору, па му ништа не одговори. Он јој и по други пут шапну то исто. „Чујем, чујем!" рече мати и иродужи свој разговор. „Душко" мало почека, па се онда попе мајци на крило, и сад јој у уста шапну: „Мамице, смемли узети једну јабуку из ормана." Сад га мати упита „А зашто ти мени шапућеш у уста?" „За то, јер хоћу и да ми одговориш, а не само да чујеш." Грађа за немачки буквар. Кад ти Немац каже: сајте, Забуни те двосмислица; Је-л' то страна од новина, Ил с егеде каква жица ?! Било једно, било друго, Опасно је свакојако; Опасно је, јер те жицне И овако и онако хххх Ми кажемо: драж, Немац зове: рајц. Ту су речцу често чули И дедови наши; Тим су ваљда рећи хтели, Да смо им дражајши, хххх Зашто исток зову оет ? То је врло просто: Кад би Немац тамо дошо', Ту би радо осто. хххх Грану Немац зове аст; Ох, мани нас, мани! Биј-и смо ми, били смо Већ и на тој грани! хххх ТТГто је смуђа назв'о шилом) Тим' нека се Немац дичи. По дужини, округлини, По тањини, по брзини, Смуђ на шило личи. хххх Жито Немац зове : вајце (н); Ми кажемо: шта је, да је;