Starmali

„СТЛРМАЛИ* БРОЈ 16. ЗА 1881.

127

је ноћ — да је ноћни чувар — звездана стада — узишао плавом небу — да уз мене не просикта змијурина, која је тражила топлије место до излаза сунчевог. Кренем се и доспем кући књига је моја лежала још на дивану, легнем у кревет продужих своје чигање, кад наједанпут рупи неко тако нагло у собу — да се свећа угасила, за духове је још рано рекох, ко је? Ја сам синовче, пали оштро свећу. Свећ"а је горела. Кад сам иогледао мог сгрица изгледао је као да је побегао из луднице, шта вам се стало ако бога знате. Он је само дувао, а кад се одувао, у непрестаном узбуђењу, поче да ми прича. Ја сам данас око три сахата носле подне отишао код фрајла Шане, проклето после подне, примила ме је врло лепо; а ја усљед тога добио сам ти неки „бити имајући" дар говорнички — еј мој синовче — скидао сам звезде с неба, кад наједаред чујемја да се нешто батрга, на несрећу опазим Фрајла Шанино^ рундова а он врља мој цилиндар — мука ме је ухватила, заборавио сам на учтивост — кад видех мој цилиндар — као какву крпу изрешетан, ђипим узмем мој штап, па га онако поштено одаламим — хуља тада остави мој цилиндар — па легне подмукло цод астал. Фрајла Шани није било мило кад је видела шта је од мог шешира — али она поведе даље разговор — и ја штету брзо заборавих, разговарасмо се као прави љубавници она се мало и стидела — да ми каже да ме љуби, али моје орагорство изазвало је и ту тајну из њеног срца, та ја сам ти био сретан као кап воде у вину — као пчела у меду, обећала ми је своју руку — поклонила ми је своје срце — и у том љубавном узбуђењу — у том заносу, с раширеним рукама дође ми у загрљај — враг или ђаво би однео то проклето псето, кад нас је видело загрљене скочи ми у мах синовче с урлањем на леђа, подере ми капут и — и —■ шта мислиш, скине ми с проклетим зубма моју бароку с главе. Фрајла Шана да ме одбрани — а кад виде да сам ја голе главе — пљесну рукама — посрну те се удари о диван — а у тај мах испадоше два реда бисер зуба —. Мене као да је шлог ударио — да је пуко гром — или да се при мојих ногу распрштала највећа бомба, неби ме тако потресло — као кад видех те гадне зубе на некаквој жици. Псета сам се курталисао, и ми стајасмо укочени — као стење — које се никад загрлити неће (ја сам се ваљао од смеја). Фрајла Шана прва рече. „Господине зар ви бароку носите — зар вас није срамота бити таком варалицом." Фрајла Шано рекох јој — а зар та два реда зуба вама боље сведочбе дају? Молим то је нужда. Мо чим и ово је, рекох ја. Немора човек носити бароку. Неморате ни ви носити туђе зубе. Без зуба немогу јести. Тако и ја без бароке немогу зиму и врућину сносити. Зато су шешири. Зато је за оне који немају зуба — тарана — мамаљуга — попара, цицвара — и мандара — а не месо —. Господине немојте бити безобразни. Кад ми је то рекла — е мал пуко нисам. Срам вас било рекох јој — али сам сваки час погледо на рундова — иначе би ја отшалио шалу, и најзад ми покаже врата. Једва их се дочепам—срећа што је ноћ, и што моја несретна барока не постаде последњиком цилиндровим — ух мој синовче — да тешка и кобна дана Ја сам се љуто смејао гледећи мог чику — утеших га — и рекох му нек тражи другу — једва га умирих и он оде тужно — својој кући. Ја се слатко смејем кад год се сетим те несретне бароке. П тако мој се чика још не жени, Фрајла Шана још се не удаје — а ја из конзеквенције и из задане речи још не полажем матуритет, јер сам казао да нећу, док се чика не ожени.

Из суднице. „Јесте, госп. бирове ! Ја држим да тих пет форинти мени припадају, јер ја сам добио ћушку од мог комшије Јована, а не други." „Ти пет Фор. добија сиротински завод." Кад је тако, онда вам ја у будуће не дођох никад више на тужбу, макар од мог комшије Јована сваког минута добио по једну ћушку!" Душан. Одговори уредништва. м. д. с. Нешто из ваших „Пословица" и .„Списка унотребићемо приликом и у другој Форми. Ствари, које су овом уредништву и широј нублици непознате, као „пашквиле Мије Драговића" нема смисла да се шибају, док ире тога бар што год о њима не дочујемо. „Свиљски послови." И сувише јако одговарају своме наслову. Зато се и чудимо, од куда су забасали баш у н аш лист, кад вма и подобателнији листова. Писмо, о путоваау у „кокикинду" неби заинтересовало читаоце у оној мери, како ви мислите. Зато ко. велимо, нека изостане. Овака нисма, и најбоља да су, не смеју бити тако дугачка.

Новије књиге. (Послате уредништву на нриказ.) Кљиге Љубомира П. Ненадовића. Прва свеска. Из даје штампа „задруге штампарских радепика". Београд 1881 Домаће васпитаље. Књига за учитеље, родитеље васпитаче. Уређује и издаје Миша Т. Фрачковић. нар. учи тељ. I. свеска. 1881. Тиском удове Ј. Е. Еирхнера у Вршцу Од Администрације „Стармалог". Још два броја осим овога, па ће да изтече претплата свима онима, ко]и су претплатшш само до краја Јуна о. г. А како је највећи број таких претплатника, то у напред молимо исте да се за времена, непосредно нама или сваки у своме месту код познатих скупљача са даљом претплатом обратити изеоли, како би им и даље лист неарекидно слати могли. Молимо такођер и сву г. г. скупљаче да се свој ски потруде око окупљања претплате, без које овако независан лист постојати не може, а како „Стармали" својом садржином може да заинтересује, подједнако све сталеже, од највеће господе, до иајпростијег раденика, како богаташа, тако и сиромашка то би желети било, да има већу претплатничку публику него до јако за ово пола потоње године; а ту већу публику могу да створе ревносни скупљачи, којима се и обра&амо с молбом да се тога истина тешкога али родољубнога посла лате, за који уступамо им врло радо уз нашу захвалу још и 10» о провизије од скупљен.: претилате. Цене су изложене на челу листа. Молимо такођер исве дужнике наше, који нам дугују за прошло пола године, или за поједину четврт, да свој дуг у најкраћем року подмирити изволе, јер ваља да знају да је вересија највећи душманин свакоме листу. Ми чинимо савезно своју дужност издавајући редовно лист, па нека тако савесно и тачно плаћају они који га читају, те ће тако и читаоци с нама и ми с њима задовсљни бити. НАКЛАДА „СТАРМАЛОГ".

§ШГ* Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас "ЗД|