Starmali

154

„стдрмали" број 19. за 1881.

Н а т п и с и. I. На гробу пустог Весе Гроб је оео Пустог Весе. Што је унр'о. Не каје се Та доита се кај'о Док је жив још био; А кајо се само за то, Што се родио. II. Песник Светомир. Ох, кад читаш песме, Које лије лира Младог Светомира, Не само да видиш Како се тај младић На брег Парнас цење Нег још чисто чујеш Како успут стење. III. Плебаношево покајање. Чуј, шта вели поша За свог плебаноша : „На његову лицу Покајање с' види: Ноо му је већ црвен, — Нос му ее већ стиди".

Ја и моја жена. Целе зиме, кад сам год био у коме веселом друштву, замолио бих сам увек своЈе пријатеље, да попију чашу вина и у здравље моје жене, — једно, што ја моју жену веома а волем, и заиста јој здравље и свако добро желим, а друго, што знам, како би то мој плитки џеп јако заболело, кад бих морао жену моју у купатила слати. Зима би и прође, а пролеће дође. И пролеће је било већ на измаку. Наједаред приметим ја, да мене моја жена изванредно воле; те љубави, те пажње, те предусретњивости, — тога ваљда нема нигде више на свету. С једне стране беше ми то веома повољно, а са друге етране помишљах: који је то хандрак! шта ће то да значи? — Пре, кад бих еам се задржао у вече дуже у каФанн, она би ми чинила прекоре и пребацивања; а сада, — сада ми још она сама доказиваше, како човеку, који цео дан ради, треба с вечера одмора и опорава у друштву својих цријатеља. Пре:ђе јој никад не беше право, што сам дуванџија, а сад ми поче још и сама цравити цигарете. Пређе не хтеде ме пољубити, кад бих осетила: е сам пио пива, — а сад ме још и сама запиткиваше: би ли пио „чашу пивца," и доказиваше ми, да је то потребно

на овакој грдној врућини. У опште врућину је тако често спомињала, да сам ја већ иочео зепсти, кад помишљах, шта ће из те врућине да се излеже. На покон изађе на „оа бојом на срзду" и рече, да има нешто гажно да ми саопшти. Предложи ми —- да држимо домаћи савет, ја, она и наша Зоркица А на што је ту Зоркица, та она још не зна ни говорити, даклем не може ни гласати ! Али пос5е се искљувил >, да је Зоркица у овој ствари главна персона, — јер је то „питање њене среће и будућности." Кад седосмо да већамо, моја жена отвори седницу овим речма: „Драги мужу мој, шта ће бити од овога невинашцета, ако се ја од мојих пробада не иалечим, ако се мени — Ајоој! — прекидох јој ја речи — и мене већ нешто почиње да пробада, нарочито кад се сетим моје празне кесе, која изгледа као да је скроз прободена. — Ох, та немој ми упадати у речи/молим те, немој правити шале у тако озбиљној ствари. Ова несносна врућина, ова прашина у нашоЈ улици, — од тога ћу се ја још већма разболети, — али зар треба још да ти говорим, та ти си човек паметан, ти волеш нашу Зоркицу — — Но, но, о томе нема сумње, да ја волем и тебе и Зоркицу; а што ми велиш, да сам паметан, и то ми је мило, али ја се надам, да ћеш и ти бити тако паметна — — Али већ на ове речи опучи се моја жена, погледа ме оштрим оком, изјави ми, да је њој већ доста, — да она већ зна, да она већ види и разуме и т. д. и т. д. — па онда удари у плач, и то не тек онако, него све јој лети суза за сузом. Зоркица — наравно и она пође материним трагом, удари и она у плач! А моја жена, кад то виде, јецајући рече: Ето видиш, и ово дете има више срца и осећања, него ти! Носле тога, читаву недељу дана свирала је у нашој кући стара нота. Прекор кад се у вече закасним. — Дуван је био луксус, — а пољупца нисам се достојио, ма пио, ма не пио пива. Но сад, и да ме није назвала паметним човеком, толико сам памети већ прибрао, да сам увидео, да мојој драгој женици требају купатила, — Не можете с<еби представити, каква је то радост била, кад сам ја ту потребу увидео, и ту увиђавност своју изразио. Моја је жена битку добила; питање је само остало, у коју илиџу да се триумФни поход крене. — У Фиред? . . . но тамо има сувише госпоштине па се овака мала беамтерка тамо и не примећује (а то много смета успеху, који се од илиџа очекује.) У Пешту, на Маргитино острво? — Ту су опет госпе саме критичарке, које мере тоалету на човеку од главе до пете. А моја жена признаје и сама, да њена нова хаљина није баш ремек кројачке вештине. — У Татранску бању . . . ху, ту је опет с јутра и с вечери тако хладно, да се не може шетати у исечено) хаљини. — Даље, даље! рекох ја пун радости, надајући