Starmali

„Стармали" лзлази трицут месечно. Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору и друге крајеве 10, —5, — 2 1 / 2 динара. — Вдасник и одговорни уредшп; Зжај-Јован Јовановић.; главнн сарадиик Абуказем. Издаје штампарија А. ЛајевиКа у НовомСаду. — Рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуаноујс, II. Рм4егв4га88е 67.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиНа у Новом Саду.

Митровачка звона, МОТО : Звона звоне Митровачка Сва се чуди Бачка. Задремали Митровчани, Србенде одбране, Уздајућ' се да имају Стражаре ваљане; Уздајућ' се да ће Ћира Методично радит', Да их неће, — што-но веле, На мућак насадит'. Па имају још доктора, Текелијна сина; Зар то није гаранција Фина и преФина! Ко се не би у то узд'о Згрешио би јако; Па и моји Митровчани Задремаше малко. Наједанпут — је-ли ватра? Каке-ли су гује? Звона звоне: Анђал-банђал, Тилин-талан-ту-је. А шта ј' било? — Док је Митровица спа'ла лепо, Донде њени стражарчићи Залуташе слепо. Доведоше госта, (за ког Знамо куда циља) Доведоше њега, да их Турски благосиља.

Очи трше Митровчани, Нађоше с' у беди. (Ето ви'те, да спавање Данас ништ' не вреди!) * * * Гост је дош'о, — частио се И блистао блистом. (Да је тако, то сведочи „ Фрушка Гора" л и с т о м.) То се знаде, да прачгије Немају начела : Грувале су мили бого, Све до дана бела. А кукавна наша звона (Везана за уже) Морала су, хоћеш нећеш, Тандарати, друже ! Газбудише с' Митровчани Из свог слатког дрема, И рекоше: „То звонење Хармоније нема." * * * Мрким оком Митровчани Своја звона гледе. Гади лепше хармоније Жртава не штеде. Па у Вршац довикују : „Брзо, Бота, амо ! Прели звона, — хармоније, Тога ми требамо!