Starmali

„Стармали" нздази трипут месечно. Годишња цеиа 4 ф. — ногодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ф. За Црну Гору и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорни уредшк Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. Па.јевиКау НовомСаду. — РуЕописи се шиљу уреднику (1 >г. Ј. Ј оујшоујс, ЛУЈеи II. Рга(егч1га88е 6Ј.) — Претплата и све жто се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новош Саду.

3 а Г и р ф Подлоот рушит' — да дивна задатка! Подлост срушит' — моћ ги беше кратка. Подлост нађе најамника клета; Подлост тебе укиде са света. Беше јача од кршна ти тела, — Ал сад дркће од твога опела. . . За што подлост, — кад те убит' смела, За што дркће од твога опела? Јер све, што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји. Колко страна овог земског круга, С толко страна одјекује туга. То је оно од чег' подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде. Данас врве, венце ти носећи И најмањи, ка'-но и највећи; Из низина (где се само нада) II с висина (где се само влада) Многи верно, Неки лицемерно; Многим хора, Некима се мора; Хај од дола, као и озгора Све се клања — не какоме зверу Све се клања чистом карактеру.

Л Д 0 м ј *) То је оно од чег подлост зебе, — Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав', мученичких глава, Врле крепећ' худе застрашава. Тело ј' смртно, траје па дотраје; Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне — мач се другим пружа. Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи. То је оно, чега с' подлост жаца: Светлих жртав', сјајних образаца; То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца. Прочитајмо што нам повест пише, 'Ваких гроба наћи ћемо више; На сваком је зимзелена трава, Из свакога светлост просијава, Светлост снажна духа напреднога, — Најновија сја са гроба твога, ГирФилде! 3-Ј. Ј.

*) ГирФилд је био иредседник републике сједињених северо-америчких држава. Он се мушки борио цротив иокварености, коју је затекао, кад је изабран био на ово највише и најтаспије место. Нарочито је хтоо, да се званија дају по заслугама, а не по нечем другом. Тиме је навукао на себе непријатељство оних, који су хтели да деле званија по своме интересу, и оних који су се грабили о званија, а нису били за то способни ни тога достојни. Подлацима је био мрзак Гирфилд, тај светао и чист карактер — и пађе се рука, која му муики смртну рану зададе, од које је умр'о 8.. дапа. овога ме.сеца ове годиие.