Starmali

270

„СТАРМАЛИ БРОЈ 84. ЗА 1881.

Да се у нас црв залег'о, На што тајит', кад сви знамо. Трећи тои је пуко јако, Чусте-ли га браћо, људи ? Н>им је канда сам бог хтео Слогу нашу да разбуди. Да од тутња овог топа Спадне труло лишће с грана Зеленило и јсдрило Да са свију сине страна. Ко је пошо стазом кривом Да с' на праву стазу врати; У ког има ј ,'ште душе, Братски ће се дочекати. Топ је пуко, — и тај трећи Будите се од сна, срама, На да буде слоге, мира Благослова међу нама. * * * Ето тако ја тумачим Та три тутња бањемезна. Моја песма доброслутна Тумачит' их боље не зна. У. Шетња по Новом Саду, ХСУ1. Даклем, хвала богу, астал је постављен! Па- ј тријар је изабран! Хајде сада сви кажите : „Астал је постављен! Јашо и Јота реците и ви. Шта? Нећете да кажете? Терате дакле „Пркос?" Но као год што су се они у „Пркосу" напослетку забун и л и, па ипак казали оно, што се мора казати, тако ће и наши вечито забуњеаи „Вакит" и „Хакикат" принуђени бити да признаду, да је „астал постављен," да је патријар изабран и да им је пасирало нешто, што може и другим смртним људима пасирати, да т. ј. њихови нозови буду сапишта. Већина саборска да је узела у обзир једну велеважну околност при бирању митрополита, она неби гласала за Живковића, но би једнодушно извикала г. Германа за патријара. Околност је та, што је — као што се говори — г. Герман још прошле недеље преселио своју кујну из Новога Сада у Карловце, мислећи, да ће му се од сада тамо кувати кисела чорба и пећи биФтек, но како је саборска већина изгубила ову околност из вида, то ће се сад кујна опет натраг морати премештати, те ја већ духовним очима видим пуне таљиге шерпења, лонаца, кастрола, треница, шафоља, варјача и тепсија, где покрај карловачке ајдучке чесме и поред Текија пролазе, те К УЈ Н У У Нови Сад натраг селе. Овај би се посао могао уштедити, да се при гласању свестрано мис-

лило, али сад је већ све доцкан, јер ргае1еп1а ши4ап поп робзитиз. Шга рекох? „N011 робзитиз?" Ова ми је изрека позната и као да ју је већ неко и пре Германове сеобе казао? Рихтиг! Рпмски папа Пио IX. имао је ту девизу и често ју је уиотребљавао. А то је врло добро и искрепо од њега било. Он је т. ј. у мнигам стварима признао да ово или оно ,не може учинити," „поп роззитиз," али нису сви људи тако увиђавни, него има великодостојника, који мисле, да све и сва могу позтићи, па кад виде да су се преварили, а они онда селе варјаче н тавице натраг! Кукавне варјаче, шта су оне криве, да иг-рају тако немирну улогу у нашем црквено-народном автономном животу. Али и право им бива! То је с тога, што су шупље и плитке, а овамо све немирују, м ешај у и муте! Ни једна запрашка. коју су господа мешала, није могла без ње да се омасти; ни један колач, што су нам га господа спремалз, није могао без ње, да се умези; — па зар није праведно, што је сада осуђена да — п у т у ј е! Но сад како видимо, мораће ту реакционарну запрашку и те клерикалне колаче иста господа сама кусати, и то онако како су дробила. Куварице ће се морати отпустити, а протаци поразбацивати, рачуни пак, што су без бнрташа прављени, мораће се скупо исплатити. „Вели јеси, господи, и чудна дјела твоја!" Ти си, госдоде, спор али достижан, дуготрпељив и многомилостив. Ти чиниш, да правда побеђује, да поштење најдуже траје и да оунце истине озари, греје и осветљује твој честити и поштени народ орпски. Пред твојим лицем разбегавају се и ишчезавају „врази," јако воек тајат от лица огња ! Аб, Објашненије. ,,1Лсеа1дие —" Али да — ви можда не знате шта значи та реч: 1)18. То није она немачка р^ч, која вам можда пада на памет; Мз је реч латинска, и значи: двапут. Из тога се види, да ми већ по нзјстаријим привилегијама нашим имамо право при избору патријарха два-пут бирати. Само што нам се у стара, апоолутна времена није давала прилика, да то право наше уподво — и употребљујемо, — Али, од како су привилигисана права наша и уставним законом ујамчена, сад смо се тек упутили и долазимо до потпуног уживања онога : Шееа^ие уоМв. Мнслећи да сам ову језикословно-археологичкодипломатску разправу вешто и на опште и свестрано задовољство свају и свакога избацио, обећавам да ћу и друге сличне разправе овим путем пред научни свет са свим безпристрасно износити. IV. IV.