Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ

33. ЗА 1881.

273

П у С Л И Ц е, Ако би г. Герман са с.ваким поновљеним избором изгубио по четир гласа, — док би дошао ред да њега бирамо, морао би узајмити још 4 гласа па да нема управо ни један.

Маџари кад им се каква невоља деси (јер невоља може сваком да се деси)веле: „С з е ћи1 уа^уипк". Ми смо боље патријоте, ми ни у невољи не кажемо „Сзећи!" него „Ма§уаги1 уа§уиик".

Бечки листови претресају ко је крив оном ужасном пожару у ринг-позоришту и веле: кривац ваља да се покаје и пепелом главу своју поспе. До душе пепела има доста, — али кад би се све кривице и непажње од којих може да буде још несреће, пе ■ пелом посути хтеле — ова би се гомила пепела брзо потрошила. Неки ФотограФи дотле су дотерали, да могу да скину тицу у лету. То су неки људи могли и пре да ураде. Само се нису звали ФОтограФи,— него ловци.

Владике Бршачке и Пакрачке нису дошле на сабор да гласају. Хтели су да покажу своју вешти ну како могу и из даљине народну жељу у срце убости.

Чупави чланци, IX. Шта да пишем ? И о чему данас да пишем 1 ? Шта, или кога да узмем за уши и за предмет мога данашњега чупавога чланка? Да таких достојних ушеса има зок, шк! посћ тећг а1б бок, о томе нема двојбе*); али су та ушеоа тако једно кроз друго прирасла и разним се интересима проплела, да би човек морао имати прсте, од много геограФских миља дугачке, да би сва та ушеоа само обухватити могао, а снагу бар загребачког земљотреса, па да их достојно продрмуса. У прочем муза повеснице Клијена (чијег је клиј ања већ доста, -— могла би већ и каквим плодом уродити), та пунонадеждна стара девица, кад се на „Стармали" претплатила, мислим да није ни мислила да ће Стармали мутну Марицу избистрити; криву Дрину исправити; Саву, Драву или другу коју р е к у од Јо-Кајиновог братољубља осигурати; из Б(а)латног језера Финансије богатог Гавана васкронути; Демер-кашпу разлупати; Тису регулисати; воду Пештаноких ж(у)рнала на воденицу правичности навести, — или да ће Герзелез по Етно-граФСким (или Везуво-граФСким) правилииа преустројити; или да ће *) Двојба, не значи ЉшИзтш, него 2\уеИе1, кеМке^ез, с^мњу. Сдагач.

три највеће горе наше подигнути, па да са Татром покаже Фратру како треба љубити Матру; или да ће кладом дефицита запушити жуборно (и ужурбано) врело диспозицијоаог Фонд -ам-енда; или да ће глувим ушима доказати, да онај камен од 1000 цената, који су баш ових дана у Пешту сваљали, губи сву важност, кад се упореди са каквим каменом од милијон цената, који је такођер ових дана сваљан, и ако не на земљу а оно на срца једног народа, (да му, то јеот камену, буде мекохе). А што има народа, који и то може отрпети, — и крај свега тога још се добру надати, — томе мислим да домовина наша ваља само да се радује. Даклем, као што рекох, општа нам муза (а привремена м у з а р а неких народа) Клијона (Ко1а ћепе прегплатница на „Стармали") не тражи ни данас од „Сгармалог", да изусти такову реч, од које би задрктало седам краљевина. Шта више — баш данас су сви мојп читаоци у оном (вишим духом надахнутом) распол >жају, у коме сви српски крајеви (и среде) знају шта „Стармали" мисли, даклем неће се ниотимати да чују шта пише. И по томе је са свим све једно, чиме ћу јаовај „Чупави чланак" поче —, охо! већ више не почети, него — завршити. Прода мном лежи читава гомила новина. Зажмурићу, па ћу извући ма које. Међу тим шмркву ћу мало бурмута, кинућу, и рећићу „на здравље — истина је!" Онда ћу отворити очи, и где видим да је мој прст случајно пао, то ћу место прочитати и промудровавши мало о томе тиме ћу завршити овај „Чунави чланак" Китего IX. Оригинална идеја. Тако урадих. И ево ме, морам да читам ово: „Из Пеште јављају, да је у току прошле нед >ље боловало од епидемичних болести 199 особа, од којих су умрли 22. У Пешти влада сада шарлах, тифуо и богиње." Како то да верујем! — А како опет да не верујем ! Протрем очи; прочитам још једаред; погледам оштрије, — али писмена не измичу, — већ остају при своме : „У Пешти в лада сада шарлах, тиФус и богиње." Но, хвала лепо ! 0 томе ја нисам кадар мудровати, па да знам да ће ми ко одерати сви девет кожа стрпења мога. За то остављам пошт. чигаоцима, нека они сами о тој новости мудрују, сваки по свом начину. (Ако што измудре, неха и мени јаве).

Векини наших посланика на загребачком сабору, Ето видите! Барон Јован Живковић док је био уписан у клуб народне странке, није гласао ш њоме. А кад се исписао из тога клуба, — онда је гласао ш њоме. Ви, који сте уписани у клуб већине садањега загребачксга сабора, можете из тога нешто научити — (бар половину) како да се владате и ви у Загребу.