Starmali

»стармали" број 2. за 1882. 15

V. Она се њега сећа дању и ноћу. Он се ње сећа ноћу и дању. — То је сва разлика. Она би чисто ишла у рат. Он би се вратио у мир. — То је већ мало већа разлика. Али он је добио сада већ три звезде, — и ево, може већ да јој пише са неким новим поносом. II пише јој у кратко, али овако: „Ја те љубим, сада текер Сима Бајад фајерверкер". VI. Супа с' пени, — а запрашке сичу Пушка пуда, — а топови ричу. Кувариде — већ новине сричу. А јунаци — оружани вичу. Жужика није аванжирала ни за један степен. То је за то, што није била у рату. Сима је данас постао потпоручиком. То је зато, што није седео смиром -(Ма да би то радо учинио био.) Пре подне потпоручик, — после подне поручик. То е тако ратна срећа (а Жужикина несрећа). VII. Жужика седи у кујни и тужним гласом пева : „Горо, горо, висока си, Симо, Симо, далеко си !'* „Господин Сима" облачи рукавице и пева: ,,што се боре мисли мо^е" А знате-ли што су се бориле мисли његове? Он ко вели, ја сам сада официр. А добра моја Жужика, она је без сумње још и сад куварица. Официр, и куварица! — Слажели се то ? — Како би се то слагало? Па? Па одржавши победу новодобивеног карактера над старим симпатијама својим, седе и написа Жужики (последње) писмо. Које гласи евако : „Моја љубав губи слик Сима Бајац, н о р у ч и к"VIII. Како је било кукавној Жужики, — то не спада у регистер „Стармалов". Али толико тек прибележити смемо, да је господин Сима, по свршетку рата нашао „добру партију". Оженио се. Судбина се том приликом није разјарила на њега, но судбина остаје јарац, — (баш као да хоће да освети кукавну добру Жужику) сада у виду „добре партије" боде непрестано „г. Симу" у нос. Не боде га тако јако, да му раздере ноздрве Али га боде тако „васпитано", да јунак наше приповетке ништа друго и не ради, него кија. А кад ко кија у реду је да му кажемо : „На здравље!". Полипрелиизлизаливодијус.*) *) Ово саи име за то изабрао, да га не би ко случајно запамтио. Полипрелиизлизаливодијуе, с. р.

Непријатељ немачког вица. Наш „Стари Домишљае", познати је непријатељ немачкога вица. Где год може он га осакати. Сад је изумео врло вешт начин, да се немачком вицу освети. Кад што са немачког преведе, он се труди да то тако буде, како ће се виц са свим изгубити. Ономад је нашао негде овај немачки виц: Рга§е. \Уе1сћег Наш1е18-АгШсе1 1пк1е(; <Не ше1з<;еп А 1з п е ћ т е г ? АгИз^огћ. 1)ег Нп(. Он је то овако превео: Питање. Који еспап највише пролази? Одговор. Шешир на глави. Ово је најлепши начин све пемачке впцеве утући у главу; — само ваља увек и пашачиги да су то немачки вицеви, јер без тога се племенита цел изјалови. Калимегданџија. Како се долази до јефтиног бермета, Од пеколико годпна има у * ошптинска биртпја. у којој је бирташ Андрија Ноп — немац. У тој бир тпји је најревноснији гост сеоски поп — В. Нре неког времена варучи бирташ Пон некоме Карловчанину, да му пошље аков бермета. Баш пред светог Николј ове године пошље Карловчанин наручени аков бермета по једпоме Ковиљцу, који је имао туда да прође, и замоли га да тај бермет однесе Попу бирташу. Ковиљац запита стпгав у * , где је Поп бирташ, и кад га упутише а оп впде у бицузу ноп В — у, те мислећи да је он тај Поп бирташ(јер га јеи иначе утоме бирцузу при проласку у век виђао) то преда њему оно аковче с берметом и рече: „Ево ти је послао Н. из Карловаца овај аков бермета. а — „Ао, Аполона му! рече обрадованп поп — В., баш му хвала !", те даде после одпети буре својој кући и нијо дуго трајало, па је попа спевао бермету за душу „Вјечнаја памјат." На пожурпицу добије Апдрија Поп, биргаш, одговор из Карловаца, да му је бермет послат у своје време по неком Ковиљцу и после четрнајст дана дозна се судбина берметова по целом селу. Прави газда дође попи и заиска да му плати бермет, но овај му одговори, да се за опо, што се на поклон добије не плаћа, а њему је Ковиљац казао, да је њ ему бермет послат, а и на бермегу је писало, да се бермет ,Попу" даде. Напослетку није остало ништа друго, него да се сад празном бурету отпева: ВЈечааја памјат! Ј.

Две светлости, У Србији с' сада две светлости боре; То ј ' прилика сретна; Јецна ј' светлосг гасна, друга Електрицитетна. Нек победи макар која; Мила ми је свака. Није мени до партаја, Само нећу мрака. Калимегданџија.

Још се могу добити сви бројвви „Стармалог" од почетка до данас.