Starmali

„етАРМЛЛћ" БРОЈ 8. ЗА 1882.

већ неколико дана дува луда ветрина, то се песак диже не само у ваздух, него и кроз отворене прозоре у собе, а тако исто и кроз отвореп нос и уста и у џигерице наше, али, што рекао Венкхајм, „коме није право нек се сели!" те ћемо и ми ако нам собама песак гакоди моћи се у други сокак селити а ако нам улиерицама шкоди, но, и онда се можемо селити. Само нека је наш здравствени варошки одбор живиздрав! Иначе је код нас све у реду, особито гато се тиче јавне сигурности. Ономад сам прошао пред вече послом кроз неке наше салаше (.Ајао, ала ме 'ребра заболеше !) — онде је све у свом реду, нвкоме нигата не фали, многима не фали ни разбијепа глава. Хтедох сврнути и на рогаљ, да видим како се добри народ наш сад у пост кад нема музике, невино забавља играњем „бубалице" и т. д. и изјавим ту своју жељу моме кочијагау, ио у тај пар се негато промешкољим од моје ревме, а кочијаш опази то, те не знајући шта ми је, примети ми: Ваљда вас сврбе леђа, госиодару\ — Та не сврбе, него ми севају и боле ме. — Па добро, вели кочијаш, хајдемо те, онде има вештака, који умеју добро натрти леђа . . . Но у тај пар пуче неко из револвера — то беше један благонадсжни јуноша од 16 пролећа, а други се момак стропошта на месту мртав. Онда сам изгубио вољу да се лечим, него замолим коње, да из призрења и захвалности, гато сам се ономад на предавању онако својски заузео за њих и друге животиње, убрзају кораке и да ме гато пре однесу са овога личне сигурности пунога места.

Догаав кући загледим у књизи издавачевој број иретилатника на Ћ Стармали(Ајао, та ово је бол, који ми не доиушта, више иисати, морам жалосним лицем да бацим иеро из руке!) Ако ме кад ови болови оставе, продужићу. Аб.

У ш т и п ц и, X Лист што у Београду излази под насловом ,,Сриска Краљевина" јавља, да ће крунисање срп. краља као што он из „Будапешти хирлапа" дознаје — бити тек на годину. — Сад само још да „Будаиегити хирлаи" дозна из „Сриске Краљевине" кад ће бити у Дебрецину светковина у спомен Ариаду — па онда смо са свим у реду са повинарским првим изворима ! * * * А „ Недељни Жист" је престао излазити, јер га је један претилатник из Будаиеште оставио. * ' * & = Други опет веле, да је умрво од назеба, јер кад је саранио српску народну странку, па се враћао с гробља кажу да га је ухватио „цуг" и добио је .хекснгаус". * & * 0 Земунски поп-Никола, ком не поможе карловачки аџилук , хоће сада да иде у оџи-лук. * * * §. Један се гиегрт у Темишвару убио из револвера, с тога, гато га је његов господар Лушио. Боже мој, кад би сваки примао тако к срцу, кад добије ка-

[Признати се мора то ]е споро ишло јер шупље се ствари теже залепљују] Он се подигао и сећа се свега, али мање лонца много виже руже. Шта више на радост лепе читатељке све је разумео: „ружа значи љубав, љубав, њену љубав !" — о том је уверен, и та једна мисо сву му пуни главу, и тиме се тешко у болести тешкој. [Али ја бих реко, заслуга му није баш грдно велика, јер за ружу знамо: нит' на кромпир личи нит' на лук мирише, а то ће разумет' и шупљоглав човек]. Шта је с госпођицом? сад питају неки. Она боловала, од чега не зна се. Зар срце јој тешка нагризала туга, што је лепом момку, љубавнику своме нехотице,јадна разлупала главу, нехотице са свим и на правди богај Мал' те није плачем исплакала очи, н хтеде отићи у манастир женски, : али — не бојте се — отац није дао, и ви му признајте паметан поступак. Јер у ово грозно Ђонтуово време најтежи је живот после министара --

„Раденицима ?"—Не !—„Но ?" —Но калуђерима то ко да сам реко : калуђерицама. А за собарицу нико да заиита ? Ја ћу сам казати: њу су отерали, јер она је узрок целој тој несрећи тако су мислили, ал' то није тако. А она се јадна брзо утешила. удала се млада за младог бербера, што је даље било то се нас не тиче. Рецимо јој с Богом, па затвор'мо врата, јер ја је у песми више не требам. „Шта би од љубави ? Јесу л' се узели ?" Шта вам наум пада ? како сте неуки ! ово није „шала" да се свадбом сврши, и за то би било другче написано. Ви питате: зашто?! и још се љутите „Та он је при свести, глава му је цела, било б' благодарно за његове муке награду му дати девојку за жену, која му је лонцем разлупала главу!" Ви имате право: глава му је цела. Награда му треба: малени рогови, а то би му она могла да насади. Ви имате право: јер он је ири свести,