Starmali

„Стармали" излази трипут месечпо. Годишња цена 4 ф . — погодцшња. 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору н цруге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 2 динара. — В.таспик и одговорни уредиак Змај-Јован Јоваповић; главни сарадник Абуказем. Издаје штампарија А ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуаноујс, IX. \Уа1|Пп§ег8(га«9е 9.) — Претпдата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Д а р В И Н. Спагом ума богодана И задахом духа веља Потресо је, заљуљ'о је Море мислн из темеља. Таласи ће ови расти; Век ће веку да пх пратн; За то Дарвии није умр"о; Нит' ће с' икад мртвим звати. (Ннт је његов дух у тима Што кад мраз ил олуј саазе Као деца бесомучна На бога се горе алазе.)

Шетња по Новом Саду, С1Х. У Новом Саду то је сада најновије, да је у Лондону умро велики научењак Дарвин , који је доказивао, да човек од мајмуна произлази. Но ја држим, да је ово велика увреда за — мајмуне, јер ја нисам никад чуо, да су се мајмуии кадгод тако понизшш, да један спрам другог терају чивутско-цинцарско кајишарство, или да који мајмун дефраудира државну касу па побегпе у Америку, или да мајмуни у ратовима убијају једни друге топовима и митрељезама; нити ми је позсато, да се мајмуни на острвима Борнео и Суматри изопијају и лупају коме пепцере или да но васцелу ноћ играју „фарбла" и занемаре своје женке и своје младе мајмунчиће и кућу своју упропашћују ! Напротив познато је, да се мајмуни дају на сваки посао обучити : да носе воду и дрва, да окрећу печење на ражњу, да мешају варјачом јело у шерпењи — на које вештнпе пп многе госпођице не могу да се навикну. Даље је нозиато да мајмуин радо аодражавту,

имитирају, те штогод виде да људи раде, а они одмах хоће то исго да чине. Па кад Дарвин доказује, да људи од мајмуна проистичу, ваљало би да и они иодражавају другима. Тако н. пр. могли би сад очекивати, да ће се наћи ко, ко ће и Дарвину подражавати, те — ие умрети, — него пре тога испитивати природу у толикој мери и с толивим трудом, па опда резултате својих испитивања у толико исто књига изнети на видик. Али наравно, онда би се то звало коме „мајмунисати", а то је понижење за човека. Него кад је реч о мајмунима забележићу овде шта се ових дана у нашој околини збило. На лединама између Футога и Бегеча чувала два чобанчета своје овце. У вече кад се већ смркло наложише опи ватру, те почеше кувати паприкаш. Они у томе послу, а нешто шушну око њих. Погледе на ону страну а оно пред њима а близу њих ватром озарени сушти — буди бог с нами! (-ј* -ј- -ј-). Црн, па се усправио, кудрав, подавио репић а очима звера десно лево. Обојица скочише и загребоше преко ледине и једва се зауставише. Погледе ватри и видеше својим очима, како онај сушти ђаво (далеко му лепа кућа!) узео варјачу па меша паприкаш у котлићу. Наравна ствар, да се не смедоше вратити, него отидоше кући у Бегеч и сутра је зором већ цело село знало, да су два чобаичета вицела својим очима нечастивог (| -ј- |) и да је овај својим пакленим рукама мешао папрпкаш. Но тај исти дан догодило се и у оближњем Футогу нешто знаменито. Неки талијанац, што водн по свету мајмуна, који сс и у Новом Саду дуже времеиа продуцирао јашући на псету, пуцајући из пушке и пушећи на лулу, ишао је из Новог Сада даље по Бачкој и омркне у Футогу, где се тога дана такође продуцирао. Но у вече, кад беше одсео у гостионицп умакне му мајмуп из авлије и побеже на ледине, што воде у Бегеч. Сад неки људи, капутлије, који не веРУЈУ У ђаволе, доводе ова два догађаја у свезу, те веле да је мајмун видећи ватру и људе (чобане) приближио иад се, јер је приннтомљен од малеиа, а чо-