Starmali

„СтарЈлали" излазн трипут месечно. Годишаа дена 4 ф . — погодишња. 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору и друге врајеве 10,-5, — 2 1 / 8 динара. — Власнив и одговорни уредпик Змај-Јован Јоважовић; главни сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. ПајевиКа у Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуаиоујс, \У|еп IX. \Ун11гш^ег81га8зе 9.) — Претшгата исве што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

ИЗ БЕЧКОГ РАЈ]

У рајхсрату вбћало се, Како ј' мало разних даћа, И да л' треба да се ђумрук И на увоз жита плаћа. Неки беху тога мнења (Разлози им нису шупљи) в Хлеб ће бити толко бољи У колико буде скупљи." И још више тако једрих Разлога је било доста; И кад већем свако суста Тад посланик Кљајић уста. Он с рамена торбу сними И у њу се руком маша, И извади из ње нешто, А црно је — угљен није; А тврдо је — камен није; Неке бодље из њег вире И на чисту плесан мире. И сам Кљајић сврће нос, Па запита: „Вос ис тос?" Посланиди цвикер мећу И навлаче рукавице; Сваког мрзи голом руком Прихватити што му с' даје, А не зна се управ' шта је. Тадар Кљајић рече: „Чујте! Не бојте се, не страхујте, И ово је дарак с' неба, Јест ово је комад хлеба. Тим се хране Далматинци, —• Дивна мора дивни синци."

Коме је мало црна, суха леба, добиЛе на то — иорцију ђумрука, да буде ситији. Далматинско искуство. Посланици, на опрезу, Згрозише се: „Ах хер Језу!" Неки веле: „Одер вас, То је хлебац?! — мах ка шпас! а „Бог и вера", Кљајић дода „То је хлебац мог народа. Тим се храни онај род, То је његов милихброт, И сред мрса и сред поста, Само да га има доста! Дон'о сам га да видите, Изволите, — окусите!" Овај комад, овај дарак Далматинске худе жетве Иде редом по рајхстагу, Као сенка неке клетве. Међ господом посланиц'ма Нема стомка, Нема момка, Ко би хтео, Ко би смео Окусити хлебац тај; (Радије би сваки пој'о. Вера, бог! Шест порција омелета, Него мрву хлеба тог.) „То је хлебац", Кљајић вели „Еог приморје кршно дели Далматинцу сину свом. Не дели га обадвема, Ни тог хлеба често немаЈ