Starmali

„ОТАРМАЛИ" БРОЈ 15. ЗА 1882.

* * * /\ Кажу да је у Тиса-Еслару нестало једпе девојке, па беде Чивуте, да су је они заклали. И код нас у Новом Саду нестало је једне угојене гуске, па је сумња на Чивуте, да су је они заклали. * * * Криза мора битк дз је прилепчива болест: аосле бонтуове кризе у Паризу ево је прешла она с Бонтуа на београдске министре. (За то сам ја увек говорио да се с њиме не мешају!). * * * + У Србији се мења изборни ред: пасивно право избора има од сада само онај, кога уреднпштво „Видела" на тројну кандидацију Калиокијеву изабере. * » * * □ Већ и по треЛи пут читамо у редакцијином делу „Заставе", да се у нашој варошн налази неко мађарско позоришно друштво, а сада са додатком, да ће „у среду што долази, бити корисница врсеога глумца Мункачије и његове жене". Само требадасејош дода у то1 н|ијатној белешци и ово: „Позива се сртсска публика да изволи то мађарско позориште тако посе1|ав,ати, као што бра%а Мађари наше потиомажу". * * + Мађарски „ХЈју1<1ек и узима суиђер и брише оиај свој пролетошњи дугачки члапак иротив ,Пере Сегединца', који је дао повода забрани тога комада, што је донео нашем позоришту хаспе близу 1000 фор. * * * * Друга свеска овогодишњег „Летописа", која И кад се изиграше, Хтеше се напити; Нише и напише се: Сготиница девет и деветдесет девет Из једног напрстка. „Хе вирцхаус, а шпапс!'' повика после песме Мени се то наименовање ракије код Шваба врло допада, јер кад кажеш „шнапс", читаво видиш, како неко скида ускогрло бутелу са усана. која му под носом пукне. Оставим мога вандрокаша па ха*д у бирташеву собу и видим у соби астал, четири столице а један кревет. „Молим Вас", рекох, ја сам сањив и спавао би, дајте ми једну собу!" „Опростите господине", беше одговор, „немам собе за госте, овде ја и моја жена спавамо, а" „А каква су ово врата?" запитам га ја показујући руком. „То је друга соба, али тамо спава моја шогорица. „Е, то је нгго треће, — шогорице обично слатко спавају, љих гријота узнемиравати, али кад већ немате осим ове друге још друге собе, а ја ћу овде на земљи завити се у бунду, па мир. Спаваћу тако исто слатко, као и ваша шогорица ! „Звам, али то пије у реду, господине!' „А је ли у реду да ја данас, тога и тога дана, тога и тога месеца целу поћ не спавам, — је л' то у реду?" Одговорим ја и почнем намештати бунду на земљи.

је требала изићи /. аиЏцла , виче српској читајућој публици : Ассрилилили ! * * * ? Пошто се јавна критика изразила против панчевачког .Огменог света ', то уредппк „Турског народа" памерава на св.ет пздати новог српског „Галантома" , који ће поучавати младеж у финим мапирама и бираним речима поучавати их салонском понашању. Аб.

П у с л и ц е, в Па шта су ти људи скривили, кад их тако гоне са свију страна? — Ју да видите само шта су начинили од шајкашког баталиона, само за неколико годипа, од како им је „државна идеја" намигнула: взаћас! а уазаг.

Араби-паша не зна за шалу, т. ј. управо за вице-е. Јер ево тек што није оборио вице- краља.

Већ је наименован и чурски оџа за Илаву, који ће турски тешити, кад дођу у илавску тамницу. (Ово је наименовање бар нешто мало утешително, — и тиме се разликује од други наименовања). У Београдском позоришту иредстављали су нов комад „Врачару". Али да је Рабагас оштетио позоришну касу на још дуго време то се'а без врачаре зна

„Па ево изволите јастук бар један", рече бирташ те ми донесе узглавље. И тако се ја наместим те заспим. Заборавио сам и бирташа и бирташицу, и другу собу и шогорицу, те сам хркао, трудећи се да надхрчем мога сусобника, вандрокаша. Кад се тргох а сати избијаше; једап, два, три. Ја ско1их па ноге, запалим свећу, на које се и бирташ нробуди, те хајд у шталу да кажем кочијашу, нека преже. Кад ја напоље, а оно снег и кшна пада и мрзне се. Пробудим Миту, те овај удеси све за кола, платим за кочијаша и бирташа и вандрокаша ракије, да буде мало већи трошак, те се кренем пут Титела. По бирташу поздравим њинога попа, нека му јави, да ћу га чужити епископу, што ме је одбио и што ме путника и страног у дом увео није. Дошао сам у Тител за времена, а кола пошљем кући, рекавши кочијашу, да у Н. Сад по мене дође. „Другу полу мога путовања, приповедаћу ти брате, док мени у гости дођеш", рече мој друг. Ето Вам драги Отармаловци, путничких црта из живота једног попа и ја Вам желим, да Ви у опште боље будете примани као гости него мој друг, али да будете и дочекљивији него поп . . из Хексендорфа. У Дееци 12. Априла 1882. Арон Тапавица.