Starmali

117

Нова ј' ера утеха за кера. То се доказало у једном намастиру кад се уепокојила куваричина куца, која је добила сјајан иогреб. Самртник је ;.ежао на столу у намастиру, свеће су гореле, и појало се ; све је било у свом реду. —еамо још игуман није позван на одговор (]ер уме добар тропфбермет да прави).

Тиси-јаде, у расправи о босанском кредиту на угарском сабору, министар -председник Тиса одговарајући на Политову беееду, бранио је Пироћанчеву владу. Еад су ово у Београду читали, рекли су обезекнути српски министри : н емој ти куме мене бранити! * * Тиса у истој расправи бранио се против приговора : да он незна бити енергичан према Бечу, окренув се левици рече: а од куд ви зпатедаја нисам тамо енергичан, на што му Карло Егвеш упада у реч: та то је оно б а ш зло, што ми то незнамо! * * * У истој расправи доказивао је Тиса по речнику ф р а нцуске академије, шта значи реч окупација. Но гроф Апоњи по речпику мађарске академије доказивао је да реч окупација друго значи него што је Тиса доказивао. Једно другом доказивали су да су незналице и ово на] авно морало се узети као међусобна увреда коме је последица морала бити грозан двобој. Тај се двобој заиста и догодио у густој шуми спахилука познатог државника „Борсем Јанкова." Ту су се Тиса и Апоњи дуелир,1.ш са грозним оружијем. Кад су били на измереној дистанцији и кад је смртоносни знак већ био дат, захука ее грозно оружије: сваки свој речник другом о главу јури. Тако бар ноказује слика у „Борсем Јанкову" (шаљивом листу мађарском.) & * * У иетој расправи, чим је Полит завршио свој говор, таки устаде Тиеа да му одговори. Ал' левица недаде му говорити, беше велика вика : једпи викаше „сутра" други опет „старе фразе" а трећп ,.јефтина слава". На ово ће један левичар свом суседу речи : каква ј е ф т и н а слава, кад нас та слава стоји 21 милион! * * * У истој расправи, Тиса одговарајући Политу: да ако је бирати за Мађара међу н епр и ј а т е љ с т в ом од 80 милиона Славена и 40 милиона Немаца, да ће увек ово последње бирати. На што ће један српски посланик прогунђати : даћете ви то ј о ш ј е ф т и н и ј е — тамо на истоку. * * * У истој расправи правдао је Тиса постојеће аграрне одношаје у Босни, потом господство бегова над рајом. На то му Полит у п а д е у реч: дакле хоћете да одржите узуриацију. Тиса незнајући шта да одговори, рече : има нека, врста узурпације кад који посланик у п а д а у реч другом говорнику На то ће Полит прогунђати: а ви небили упадатиу Босну, пајанеби сад вама у п а д о у р е ч.

Највећи дуванџија на свету, У Берлину има један господин, који попуши на дап осим многих лула дувана, још ио 24 најјаче хавана-цицаре. (Тако веле новине.) У први мах рекао би човек: како може да попуши толико много! Али верујте, није то баш тако ни много, кад се узме у обзир 1.) Да тај господин има такав цигарншпицл, који изгледа као неки револвер, па може по три цигаре у једанпут да тамани. 2.) Кад се узме у обзир, да се он у томе послу веџба већ више од 60 година. (Јер он је сада старац од 81 године.) 3.) Кад се узме у обзир, да у Пруској још није уведен монопол са дуваном. 4.) Кад се узме у обзир, да је тај господин надвојвода Карло, рођени брат цара немачкога. (Елем би му стање допустило, да попуши још десет пута толико.) И 5.) Кад се узме у обзир, да новине много лажу, и да обично није истина ни трећи део онога, што у њима пише.

Треба се знати иаки, Путовао Јоја из В. из Земуна кући у В. Но како је вода на Дуеаву врло мала била, то су пловили само мањи пароброди, што иначе обично између Беча и Пеште возе. Наш Јоја није добио нигде места ни да седне, а камо ли своје уморне кости да одмори па да легне, јер лађа пуна путника, особито пак путника опе вере и народеости, у ксје Иштоци и Сима Станојевић нису ви мало заљубљепи. Лађа дакле беше пуна Чивута и ови позаузимаху сва места као да су у којој пештанској редакцији. Јоји већ хтедоше ноге да отпацну од стл јања. Али он се и у већим незгодама умео наћи и досетити, па како неби у овој ситној ствари. Заподене он жив разговор са Чивутима. У току разговора запитаће један: — А куда путујете ви гхосподине? — Ја сам из Земуна — вели Јоја — па ме је оиомад ујео бесан кер, те путујем у Беч да питам докторе шта ћу радити. Када то чуше синови Израпљеви а они се као почеше снебивати и по мало цурукати и посматраху поиздаље нашега кукавеога Јоју. Овај час по час се намргоди и стаде из тија но мало лајати, обзирући се деоно лево кога ће као бајаги да уједе. Када Чиве то опазише, а они ти ђипише са својих седишта, те се разбегоше, а Јоја се лепо и комотно извали на црвеном миндерлуку. Мало час, ал' ево ти котролора од лађе са два матроза. Кад дође ближе а он запита : „Којн је то?" Показаше му Јоју : „Ево га, ово је." Јоја ће на то контролору: — Знам ја господине, шта ви хоћете, јест ја сам тај. Вама су ове Чиве рекле, да је мене бесан кер ујео, па да сам онасан за путнике Но будите уверени да то није истипа. Ја сам их само преварио да дођем до седишта; јер сам од шест сахата од ју-