Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 20. ЗА 1882.

159

сопствеио признање, да је он звиждао при престави Рабагаса. Па ето нове невоље. За то пазимо браћо од сада, не само шта пишеио, — већ и како се потписујемо. Хам хам.

Дуга срдња, Драга драгог љуто кори; Укори су њени страшни : „Све сам чула, све сам чула, „Невера си — не требаш ми!" Драги драгу лепо моли Да је срдња брзо прође. „Проћи ће ме, — знаш ли каде ? Кад понесе врба грожђе.' ; Оде мома без осврта. Оста момак невесео. За три пуна дана није Њеним шором проћи смео. Али јуче усуди се И до рогља њена дође; Из далека спази драгу Где на врбу веша грожђе.

(Но немачком)

Просјачка несрећа Иросјак. Уделите сиромаку човеку, који је тако несрећан. Господин. Шта несрећан ! Гле како си здрав и јак. Па још ти говориш о несрећи. Него теби канда не мирише рад. Та то и јесте моја несрећа, што не могу да се наканим на рад. Из школе, У ч и т е љ. Срам те било, Стеване; гле како су ти прљаве руке/ Стеван. Е господине, ја сам прекјуче помагао мојој матери, кад је лепила огњиште. За то су ми руке тако прљаве. Најбољи доказ. Морсе, онај славни муж, што је измислио телеграф, — па онда Бел, што је изнашао телефон, —

обијица су имали жене глувонеме. Ово је најбољи доказ, шта може учинити човек, кад му жена око ушију не чангрза. И 3 ј а В а У 19. броју „Стармалог" од 10. јула о. г. изишао је под насловом „Пропаст твоја од тебе Израиљу" јавни прекор српским учитељима, који се овде па течају мађ. језика налазе. Узрок томе прекору може се увидети из садржине самог чланка. Потписани за најсветију дужност своју сматрају, да овим српском свету јавно исаоведе, да је — „ Ј а в н а б л агодарност", — изречена овд. мађ. даларди, а потписана једном речи од слушалаца на овд. течају мађ. језика, без њиховогзнања и одобрењаугледала света. Оволико у хатар истини. савести па и свести. У Сегедину на дан летњег Аранђела 1882. " Аркадије Вуковић Душан Кнежевић Душан Томић учитељ М. Чанадски. учитељи панчевачки. Стеван Вукадиновић, Лазар Илијевић учитељ батањски. учитељ чаковачки.*) *) Нама служи на утеху, што из ове изјаве видимо, да има на курзу у Сегедину чесгмтих срцских детића, које ч У ва ЈУ св °ј е име и образ, а добро би бшго да даду иајаву и у сам „Сегеди Хирадо", чије се уредништво тако размећи и капитал кује из оне дерпе „Јавне благодарности. Уред. ,,Стармалог". Новије књиге. Послате уредништву на приказ. Пееме са народним нрипевима данашњега доба приредио Србин-Милош Грабовачки (осмо издање) у Земуну штампарија Србина-Милоша Грабовачког 1882.

Леп дарак за одраслу женску децу! СВЕСКА ДРУГАЗ ПРШОВЕТКЕ МОЈОЈ ШРИ јЗ У Л> А ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГА. на 8-ини 204 стране, цена само 60 нов. У тој су књизи ленша од лепше ове приповетке: 1. Лажни дијаманат. 2. Златан новац. 3. Чешаљ што говори. 4. Соната. 5. Мала жива библиотека. 6. Винсенски катана. 7. Селско гробље. 8. Сестре судојенице. 9. Журнал, мода. 10. Мала газдарица. 11. Завршетак. Ко жели за поклоне или за распродају да поручи више ових књига, нека се обрати подписатој накладној штампарији, која ће нрема већој наручбини и рабате веће давати. 1ИЈР Такођер се још може добити и I. свеска ових поучних приповедака, по истој цени. Штампарија А. Пајевића у Н.Саду.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.