Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 21. ЗА 1882.

165

Ћира. Шта мислиш, хоће ли се Енглези и Турди погодити? Спира. Ја мислим да хоће. Али баш и ако се не п о г о д е и онда ће се п о г о д и т и, — то јест један другог пушкама и топовима.

Ћира. Знашли ко се уплашио, кад је пукла петарда у Трсту на сред пијаце? Спира. Не знам. А ко? Ћира. Телеграфска жица. Она се тако уплашила, да по дана пуни дванаест сатиније саособна била за телеграфисање.

Према најновијоЈ наредби министра унутр. дела у Србији, сваки полицај мораће имати бар оволики нос и оволике уши, — ако неће да добије још веЋи нос и још веће уши. Оудбина слободе, Па ди је та слобода, Што су ј' обећалк Кад се оно први пут „Видело" распали ? Па ди је та слобода, Што су ј' обећали Кад-но су се „напредаа ц'м а" Први пут назвали? Па ди је та слобода Што су ј' обећали Кад рекоше: Нбћег Ре1;ег, Доле с либерали!" Па ди је та слобода, Што су ј* обећали Док су јоште друговали С наши радикали? Питате л' ме озбиља Ил само у шали?! — — — Мени с чини, да су је Стрводеру дали — *) Палилулац. *) Конентар.^Београдскн стрводер добио је (алн је можда узео сам себи) сдободу, да кад не нађе пса без госе, он бацн жицу своју деци, чујте ме: деци о врат. (Види „Београдски Дневник," број 157.)

Чупави чланци. XI. Ова година има то лепо својство, што је мало обећала много дала. То истина није заслуга нити државне идеје, нити маџаризирања, нити мудре и штедљиве управе, ни Анђелићеве смирене молитве, ни калуђерског морала, — за то овом приликом њима нећемо казати на српски : х в а л а, — ни маџарски : хала, — ни турски : ев'ла. Милост је то божија и заслуга наша, који смо истрајали, издржали, нисмо иопустили ни ретерирали, узмакли ни узмакли, — јер да смо све то учинили ми би још лане умрли, и тако не би дочекали ову добру и плодну годину. Кажу да је ова година здраво добра. Нашим економима смеши се брк; нашим Чивутима смеши се брада; нашем „Стармалом" смеши се обилна вересија. Само они званичници, који живе од егзекуција, бацају се стрмоглавце у бригу, да ће им мало спласнути сало дебелог трбуха, и једвачекају да дође божић, свечари и крај ове добре године, надајући се да ће то све наквадити моћи, чим прође божић и свечари а буде крај овој доброј години. Но ја сам сад заишао у тему из које се дају правити лепе придике и проповеди, то ћете ви зацело све боље и лепше чути од наше г. г. капелана, пароха, прота и т. д. (то јест ако та г. г. не узимају каква важнија посла, ако не узморају опет какву Бечејску конференцију држати, и какве адресе потписивати). Красота је то, кажу, видети, како је наша мати земља златним крстовима (крстинама) декорирата, како су пластови пластичнији него икада, како се камаре не брину за спсљашњу политику, већ им је благостање народа све и сва, како већ сваки добар газда има свој приватан циркус (на своме гувну), где му у место региментске банде свира ватрењача своју дивну арију, — а уједно га још учи, како ваља чисто зрно на једну страну слагати, а плеву на другу страну терати. Красота је то, кажу, видети, како се џакови н ас и п а ј у (таке насике не могу инџинири направити, па да им платиш 20 фр, на дан осим цулага), како се амбарови пуне, како на котобањама све пу-