Starmali

222

,СТАРМА1Н И БРОЈ 28. ЗА 1882.

Неколико црта из жив. мога пријатеља Отеве, ! кад је 187718 г. у Вечу служио као војничко-лечнички елев. 3. Како је био Стевин језик „ће1е^." Стева је уживао. Пдивао је у радости, што је изиграо „реглама" којем се иокорава читава аустроугарска армада. Изгдедао је самом себи важан. А да би му важност у његовим сопственим очима још већма скочила, то је од свог проналаска често чинио употребе, т. ј. често је после пет сати ујутру долазио кући. Иза тако учестаног ноћног шетања разуме се, да није могао сваког дана отићи на визиту. Пронашао је, да је по здравље човечије боље, да се после пет сати прући у кревет, него да чека на визиту, која је лети трајала од седам до девет сати. Тај други проналазак тако му се је јако допао, да сад после ненреспаване ноћи никад вије ни отишао на визиту, већ управо у елевску собу, па у кревет до ручка. Међутим је то пало у очи шефу љеговог оделења. Неколико пута је прећутао. Као хасапио је, Стева ће се поправити. Али Стеви ни бригеша. Учестао, па га готово сваког дана нема на визити. Е баш се види, да човек неће да руши своје здравље ! Него шефу се то досадило, па једном посла „оберарцта", да овај види, шта Стева ради. „Ако је здрав, реците му да одмах диђе овамо !" наредио је категорично шеф. „Оберарцт" оде у елевску собу, а кад тамо, Стева у велико спава. Једва га је иробудио. „За име света, зар ви незнате, да требате доћи на визиту ? !" „Знам врло добро, г. оберарцте — одговори Стева буновно — али ноћас нисам ни тренуо — тато ме је глава љуто севала, а уз то имао сам и грозницу. После ме је напала дијареја." „Хм!" рече оберарцт, пошто га је ухватио за било. „Покажите језик!" Стева исплази језичину. л Хм. 1Ле 2ип§е 181; тгкНсћ зећг б^агк ће1е§;1;. Дакле неможете устати ?" „Немогу, господине. Тек пре неколико минута задремао сам мало." „Оберарцт" на то оде, да шефу рапортира, да је Стева одиста болестан, те с тога не може на визиту доћи, а Стева се на то окрену на другу страну и промрмља: „Од ове силне пивушине и не био ми језик „бигк ће1е§;1! а па настави спавање даље.

4. Како је Стева са шпиритусом дугмад на „вафенроку" чистио. „Заклела се земља рају, да ће све тајне да се знају." 0 истинитости ове пословице уверио се и Стева. Испочетка никоме није ни пало на ум, да запита, за што Стева тако често после пет сати долази у шпитаљ. Али напослетку дознало се. Од уста до уста, па чује то и „оберштабсарцт", који је и онако о Стеви слушао, да воли весела друштва и свако алкохолично пиће. „Оберштабарцта* је јако љутило, што ј Стева на тако бунтовнички начин изиграва „реглама" и што уједно багателише његовау торитет, те не дође

к њему, да иште „пасиршајн". С тога нареди ,обершгабсарцт," да од сад сваког дана санитетски лајтнант у вече у девет "сати инспицира елевску собу, па да сваког прибележи, ко у то доба од елева није код куће. 0 овој потајној одредби разуме се да Стева ништа није дознао, јер није имао никаквих свеза са „вишим" круговима и баш тог дана не дође у девет сати кући. А није баш ни могао. Јер тога дана беше Константин и Јелена, па се морало славити. До душе Јелене не беше ниједне, али за то је било три Косте, па је весеље бујно текло све до белога дана. Стева тек у седам сати стиже до шпитаља онако наI кићен, па оде управо на визиту. Ту га је већ тражио ордонанс. Стеваје намирисао да није чист посао. Међутим, ето ордонанса и по други пут. Овај му изручи „оберштабсарцтов" налог, да одмах после свршене визите дође на рапорт. По свршеној визити, Стева оде у елевску собу, умије се, натуче и вафенрок" и рукавице, па хајд на рапорт. „Где сте ви ноћас били" запита га оштро „оберштабсарцт." ,Био ми је, јављам покорно, тетак овде, па сам се с њиме заджао" почео се Стева извињавати, мислећи да ће тако умекшати свога горопадног претпостављеног. „Код војника не важи то ништа. Кад вам је ко од куће овде и кад хоћете с њиме преко дозвољеног времена да останете — онда за то морате од мене тражити дозволе, а не да читаву воћ којекуда тумарате. Него знам ја све. Похватао сам ја ваше конце. Ви сте то често радили. Ноћу се скитате, а дању чмавате. И сад се нисте још истрезнили, него из вае удара ракија као из казана." „Молим лепо, г. оберштабсарцта, ја никад не пијем ракије." ; ,Шта ?" викну оберштабсарцт. ,,Дакле јалажем? Рећићете ваљда још да ја ударам на ракију ?" „То не, никако! Али ја сам са шпиритусом чистио дугмад на „вафенроку", па отуда тај мирис" досети се Стева брзо. „Браво!" насмеје се „оберштабсарцт," ударивши Стеву по рамену. „За то, што сте се тако лепо досетили, имаћете место осам само четир дана ,,хаусареста. 1 '" Стева на то војнички одсалутира и оде, хвалећи бога, што је тако јефтино прошао. 5. Како се Стева осигурао од кредитора. Осим вечите борбе са празном кесом, имао је Стева и са силним кредиторима да се бори. Ови су му формално скратили век, јер није било дана, а да није један од њих бар куцнуо на стевина врата. Ципелари, кројачи, маркери, келнери, гостионичари, кафеције и праље сви ови окупили су сиромаха Стеву, као да он располаже са ротшилдовом кесом. Није добро ни дошао у своју собу са визите, а већ га по њих |воје троје чекају. Није ни