Starmali

262

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 33. УА 1бб2.

Тако је то кад је човек збуњен послом, 11ика и Влада играју касине у гостиониди код вароши Париза у Вршцу. Гледаоца читава граја около њиовог стола, е би скромни гост који са новинама у руци за другии столом седи, помислити морао, обављо се какав двобој на живот и смрт. Али не беше тако. Они као што реко играше само касине, на два шестака партију, али са таким жаром, да су морали, по1епз уо1епз пажњу свију гостију на себе обратити; јер ту падаху речи, које ни најмање не приличе шали. Међу прочем, рече Ника Влади: „Ти си овчи коњ." На које Влада: „То знам" па повуче шестаке које је добио, и не обзирући се на смеј, који је његово признање изазвало. Штрика. Тај зна, шта је мера. Чика Панта је вазда у кући ; од оца је наследио лепо имање, али га неће оставити деци својој. Већ је упознат за доброг пијаницу, и једном ће рођени кум запитати : „кажи ти, куме, каква је мера теби доста ?" — Кад ме двоица воде а један тура, био је кратак одговор. СМ

Кри-кри-тика, Кад се узме здраво строго: Календара ј' у нас много. Кад се узме још строжије; Да видиш и није. Гледећ' наше удо стање: Могло би их бити мање, Да се новци штеде. Гледећ луксус што нас сише: Могло би их бит и више (Само да што вреде.)

Од крчага — тестија, Сремац испод Саве добро се познавао са планинцем једним и пут га је више пута нанео те је преноћио у пријатеља. Овај га је частио вином из бокала а воду је увек, кад је требало, ' доносио у тестији, која није имала дршке. Планинца ће једном ухватити ноћ баш у селу пријана му, па шта ће, него хајд, овоме на конак. 0 брате, те радости, што види познаника и пријатеља у своме дому. — Кувај жено красну вечеру, знаш шта ја волем, ваљушака с кашиком. Вечерали су лепо, домаћин је изнео и вина у бокалу.

На једаред зажели гост и тестију, да се иапије воде. Домаћин на то истрча напоље, шта је радио не знам, тек остао је доста дуго. Уђе затим жалосним лицем и рече госту: „О, пријане, у такво сам зло упао. Нисмо имали тестије, но баш нов крчаг, ја сам хтео да одвалим држак, да те баш из тестије напојим, али за држком оде крчаг на неколико парчади. Опрости ми, што те немогу угостити к'о ти мене. Напиј се, брате, воде и из ове ћупе." С. М.

Из старих времена. Књаз Кауниц донесе једном Цару Јосифу II неки законски предлог на потврду — цару се није ни мало допао те под исти напише: Кауниц је један магарац. Јосиф II. На брзо дође кнез Кауниц у царски кабинет да види да ли је цар потврдио — цар му пружи акт са речима: Ово је моје мнење о томе прочитајте. — Кауниц погледи акт те се стаде узтезати. — Цар му рече шта хоће са тим узтезањем. Кауниц дубоко ноклонивши се рече цару. Ваше величанство сувише части за мене и прочита: Кауниц је један магарац Јосиф други. Наравно и цар се овоме насмејао. —

П 0 Љ у б а Ц. Неки млад човек дође у посету једној госпођици између осталога рећи ће: Госпођице ја би вас молио за „пољубац" ја ћу вам вратити са захвалом — госпођица му збуњено рече. Ал господине како је та смешна молба од вас — на то јој упаде у реч млад човек. Ал госпођице будите сиокојни, ја неиштем са ваших усница пољубац, него зпам да имате превод МитеПоповића „Пољубац." А х тако — са Д ми ј е жао — Ј а сам мислила ви баш хоћете пољубац — речзгоспођица брзоплетно. —

Мале дриче, (Слепачка политика). Један слепац иђаше ноћу по воду. У једној руци је носио фењер а у другој ћупу. Сретне га неки младић, ухвати газараме и рече ну: »Ти си баш луд: Теби је бар свеједно било дан или ноћ, па што носиш фењер." — ж Еј ти паметњаче, та не носим ја фењер рад себе, већ рад окатих, да виде из далека фењер, па да не налете на мене и да ми ћупу не разбију." (Хрђаво схватање). Године ,1800 даваше се у париском позоришту нека опера на коју је могао свако бесплатно доћи. Беше дупком пуно таке публике која пре никад пије у позоришту била. Када се завеса подиже, укажу се три глумице на бини и почеше певати. Наједанпут ће тада нека рибарка, која досад није никад у опери била, евојим крешта-