Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 34. ЗА 1882.

267

је народу покдонио X р в а т Миша Анастасијевић, хрватску вазнесенску цркву, хрватску војничку академију и хрватско ж Српско учено друштво." * Ч: * □ Вршачка интелигенција није хтела да дође на парастос Даничићев. Они ваљда због проте Ф и л е, мрзе и на све Фил о логе. * * * □ У Београду је дакле отворена народна скупштина и без довољног, и уставом прописаног, броја чданова. — „Стармади" овде мора да ћути, јер и он често пада у исту погрешку : и он често о т в а р а претплату на нову четврт и к а д нема довољног броја претплатника. * * * 0 Новине јављају, да је скинута ћуприја па Дунаву између Новог Сада и Карловаца. — Мени се чини да је та ћ у п р и ј а одавно скипута, што је спајала Нови Сад са неком господом у Карловцима. * * О Сад сам се тек сетио, за што неће да сазову карловачки сабор ! Та за бога, сада више нема К о р нфајнове кафане, па где би посданици за кост и квартир своје дијурне и преко дијурне остављали ! * * * ^ Како би бидо, да оној господи горе, што неће да пас чују и сасдушају, купимо новоизмишљене аудифоне (справе за слушање) ? * * © Један брат, који је о св". Николи на т р и места чашћен на с в е ч а р и, дошав кући узе пред спавање Симе Милутиновића „Тројесе старство"

да чита, но не могаше то друкчије да прочита него „Тројесвечарство". Ајд, ваљда ће сутра боље умети читати! * * * У аустриском министарству а Шеге ухваћен је један велики господин у крађи и веле новине да фаде неких 50000 фор. — А шта је то „министарство а 1а1еге? а Не знајући шта то значи потражио сам у латинском речнику и нађох, да 1 а 1, ео значи бити сакривен, дакле мора да су и тих 50.000 фор. у министарству — сакривени. * * * ) Један стари римски конзул, кад је чуо да је Абердар изабран за посланика римског, преврнуо се у гробу — од смеја * * * Д Папа узима Абердара за свога придворног професора естетике. % * * % Абердар је дотле певао и у д и п л е свирао док га нису метли за дипломату. Аб.

Јаша и Паша. Ј. Бога ти Нашо, јеси ли ти био јуче у оном красном друштву — у коме је и она банатска циганка брилирала. П. Нисам — ад сам чуо нешто што ми се недопада. Ј. Недопада се брате ни мени, јер се бојим да се и код нас неодомаћи, она меленачка рецептура којим су толики мушки животи резигнирали. П. Боме добро се и бојати јер ова Меленкиња тако

слободно кретати, али то уживање не потраје дуго јер, код четврте песме спази она кроз прозор, где грк-Ставра улази у авлију. Пропала је ако Ставра опази или чује музиканте, с тога им заповеди, да одма престану па у оној великој страви и забуни није знала, где ће их згодније прекрити, него у три сандука што се ту у њеној соби налажаху. Стрпа на брзу руку музиканте и заклопи сандуке, па дочека свога Ставру весело, као да се ништа догодило није, како то већ женскиње умеју да чине. Ставра се бавио сат два код куће, па се онда крену, да по свом селу купи вересију. Кад је Ставра отишао, хтелаје Милка да пропусти музиканте, но кад је отворила сандуке има шта и видити: сви троје угушили су се! Шта ће сад да ради? У очајању чупала је косе, јадиковалаје, плакала је, али све то не поможе ништа: музиканти мртви па мртви. У том њеном големом јаду спази она на улици бећара Коју па јој на мах сијну сретна мисао и она позва Коју к себи у собу. „Хоћеш ди, Којо да постанеш богат човек?" запита га она. „С драге воље само незнам како? одговори он. „Сто жутих дуката даћу ти, ако извршиш, што ћу ти надожити," Која се узбезекну, кад чу за толику грдну своту,

јер у својој простоти држао је, да су сто дуката највеће благо на земљи. „Ево главе одговори Која — за сто дуката учинићу све!" Милка отвори један сандук, па показа руком на мртвог музиканта: „Ево овог мртваца да изнесеш из моје собе и да га блциш у Дунав па ћеш добити сто дуката. Хоћеш ли? ' „Још питате, госпођо?!" ускдикну Која, па нљуну у шаке и упрти мртваца на леђа, а сутоњ се био већ у велико ухватио Није потрајадо ни четврт сата, а ето Које празних руку натраг, да прими сто дуката. и Како си га врага бацио у Дунав, кад ево га где је опет натраг дошао?" продера се на њ Мидка и указа руком на други сандука, којег је она међу тим отворила. Која се јако чудио, па само мрдну главом, пљуну још једном у шаке, па упрти и другог музиканта да га првоме у походе пошље. Није се добро ни вратио, а Мидка изиде пред њим и разрогаченим очима запита га: „Ма човече шта ти радиш? Како си га до сто врага бацио у Дунав, кад он пре тебе дође натраг, и ено га, где се онет порепио у сандуку? Ти као да си бесан, па баш нећеш да заслужиш ста дуката!" „Бог с вама госпођо, како да не бих хтео! Та ја сам га вурио баш где је најдубље, ал шта ћу, кад *