Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1883.

13

Ћира. Шта ће бити кад протосинђел Емилијан изда све три своје п о с л а н и ц е? Спира. Онда ће бити једна сланица и по. Ћира. Сланице ће бити, али соли канда неће. Спира. Бар атичке не.

Ћира- Јели тителски начелник Николић задовољаа са својим јубилеумом? Спира. Како не би био задовољан, кад је и сам „рацки бог 4 био на балу.

Ћира. Принц Жером је хтео врло млого плаката да налепи по ћошковима. Спира Па је-ли налепио? Ћира Налепио је.

Стање здравља није баш најповољније. Дунав је опао. А неки долови опет имају в оден у болест.

Балџије пате од неспавања.

Маџарски бркови нешто се у с у к а л и.

Француска република имала је мало ц р в е н а в е тр а.

Који су били у Београду, веле да рђаво изг л е д а.

Горња Крајина је, осим многих других болести, још и о д горице болна

На снегу се опажају сви знаци падавице.

Код наших полутана спрема се н а с т у п.

Неки опет имају грижу (савести). — Али то је добар знак.

Динамитски патрони и некецигаре пате од фрас о в а.

Бонту пати од з а т в о р а, — а у процесу ње-

говог слатког пријатеља, Аце Протова, онажа се са свим противна болест.

Чокоти стрепе од филоксере а фидоксере опет имаЈУ Г Р О 3 (д) Н II Ц у.

Јевропски мир пати од неког чудног свраба,а дипломате имају д р к т а њ е.

На мајстор Јефту лицидера, баш у по никника и у сред здравице наишао неки неодољиви кашаљ. (Но Немци и Маџари, који су се у томе друштву десили, веле, да то кашљање њима ништа није сметало).

Како ее времена мењају. Кад сам ја био дете, онда су ону шумицу у Н. Саду преко од градића и сами Немци звали „Фрбак," — а сад је Срби, па још и у новинама називају в с 1елбервалд"-ом.

Овеци краду крушке. Кад је покојни поп Баба из Срема био у Карловцима у богословији, десило се једанпут, да је са своја два друга ишао у виноград некога Карловчанива, да краде крушке. За оваком посао најзгоднија је ноћ, те тако и наши богослови употребише то згодпо доба и одоше У виноград, Но како је мрак био, то да би попевши се на дрво, боље видели, те брже могли свој посао радити, потраже они и нађу у колеби неки крњ лончић, наложе ватру и напуне лончић жеравице, ватру погасе па се са лончићем попну на крушку. Но Карловчанин, чији је виноград био, случајно баш те ноћи дође у виноград да види да му ко случајео не краде воће, па осети да има неког на крушци. Баба и његови другови ћутаху као заливени. А мој ти се Карловчанин продере на њих : — Доле с крушке, јер ћу вас сад камењем! По богослови ћутаху још једеако. Али кад виде Баба, да се газда од винограда сагнуо , па куии камење, а он ће тек громогласно повикати : — Свети Илија удри овог безбожника твојим огњем живим! А братац, који је држао лончић са жеравицом изврне лонац, те жеравица поче падати доле с крушке, а мој ти Карловчанин помисли, да је на крушци заиста свети Илија и друти свеци, можда главом св. ПантелиЈа и други, те ти забоде нокат, па беж' молећи се у себи богу да му опрости греха, што је иа свеце хтео да дигне своју грешну руку. Некад било сад се приповеда. М. Ванцага.