Starmali

„<ЛАРЈШ1Н* БРОЈ

жада су се оне библијске изреке: Д И ко у једанаести час дође, добро је дошао* (Само не онда, кад је скунштнна у 9 с. заказана). / # * д Новосадска пијаца најчистија је у пролеће (јер онда највише ветрови дувају). * * * Абердар није дуго могао од жалости да се растави од својих другова у Београду, ал' најпосле је стегао срце (мидером) и — отишао. * ❖ = Кад увода значи шпијон, шта значе онда уводни чланци „Пестер До.јдови"'? □ „Турски народ" вели за оних 10 посланика, што су ишли миниетру Тиси у ингересу српске народне авт<;номије, да су то „беле вране у владиним клубовима". А зар су они други црне вране? * * * Срби у Угарској су издани иповезани. (Немојте се поплашити, овде је реч о ваљаноз књизи Емила Иикота, „Срби у Угарској", она јеизданз у српском преводу, и књиговезац је свој посао свршио). А6. Оамо нек смо живиздрави ј Ономад би у Новом Сацу М а ђ а р изабран за ириседника сирот. стола на досадасрпско место, а пиао је ј е д ан ј е д и н и глас већине. 0 с а м бирача не дођоше на избор. А зашто не дођоше? То није тешко погодити. Наш је свет већ запла-

штациониран бно и замоли га, нека изда заповест, да га л>уди више не зову тим погрдним именом као до сад. Бањац се учини невешт и запита га, какво су му то смешно име дали. ДГа ето господине, несмем да се покажем на сокаку, одмах ме срамоте. Шта више и деца ме већ тим именом зову." „Па какво је то име, ја га до сад још чуо нисам." Запита Бањац „Срамотаме рећи господине, ето вичу ме с опроштењем — троћкало — па несмем од срамоте на сокак да изађем. „Е добро," рече Бањац, „ја ћу то већ забранити." У недељу после службе скупи се силан народ на заповест. У том селу бијаше и Шваба насељеника (Сад су већ скоро цело село преотели.) После издате заповести рече Бањац народу : ,Људи! овај господар овде тужи ми се, да га по'рдним именом зовете и ја вам то од сад забрањујем. Свави који га неназове правим имеи>м, биће од сад од мене строго кажњен. Хеј ти УеМег, оди овамо," позове Бањац једнога Швабу, „кажи тима људима к ^ко се зове овај господар, нека знаду како га одсад звати ваља. 4 »Г1а но, но ћазз!; „дрођгало" ап<1егз уа§ 1пе1г а Оеше Швабин одговор. I рохотан смеј од свију тако, да се не могаше

5. ЗА 1883. 35

шен са тим свакојаким изборима, па тако се и наши новосадски бира«и без сумње побојаше, да неће идући на избор морати газити крозМутњачу, да их неће солгабировизатварати, да неће морати три ноћи спаваги на киши под ведрим небом, а уз то још дангубити и глад о в а т и, да их неће после тога постићи каква в д астничкаосвета сваком датом прилик о м, да неће губити хлебац и т. д., као што то већ бива код разних избора. С тога им не треба замерити, у толико мање, што је то био избор приседникасиротињсвог с т о л а, а ми нећемо да С р б и н приседава при сиротињском столу, него ми му желимо да при богаташком столу приседава и заседава, А6. Мала је разжка Официр: Молим вас милостива госнођо, да ли сте ви старији од госпођице сестре? Госпођа: Јесте гоеподине, ја сам старија: али је врло мала разлика, само ноколико месеци. Досла ј Бранивој.

Није истина Мати: Буди добра чедо моје; ако нв бтдеш добра, не ће те отац више никада пољубити! ћерка: 0 мајко то није истина; ти увек х^овориш, како је куварица неваљала; па ипак ју је отац јуче пољубио.! Послао Бранивој утишати, те Бањац мораде у смеју и подвикавању да распусти народ. И тако остаде наш троћкало као у новом поправљеном издању одселе „дрођгало." 10. Дође једном капетану од ГГетроварадинске региментс-команде ова заповест: Пје аИеп ТУаНеп зо11еп Јп 1иа4еи теграек! а1зо§1е1сћ ап Лаз Ке§Гтеп1;8 2еп§-ћаи8 ет§езеп<1е1 ^егс1еп. „Еј тужан" рече капетан, ксји баш није најбоље правопис немачког језика знао, шта ћу сад да радим? А где би ја спаково попу у сандук ! Сиромах сгарац. Али није вајде, пошље плајаша по старога попу и рече му: „Опростите оче али видите ову заповест. Ди алтен пфафен и т. д., морам вас у сандук паковати и послати. „Али за Бога господине, та ја нисам ништа скривио, па на последку, дајте ми пратњу, па ћу и сам ићи у Митровицу, али где би ви мене спаковали у сандук, ко је то још чуо ? „Драги попо!" рече капетан, врло ми је жао, али знате како је код нас војника. Ми само то знамо: ж ће1'оћ1еп, 1)е1о1§1." „Е кад није друкчије," рече стари попа, а Ви