Starmali

„отарм А ли" број 12. за 1883.

Шетња по Новом Саду, СХ1Л/1. 0 светлим празницима васкресења Христова могли смо се уверити, да је Нови Сад заиста друга Атин а, као што га ми обично с ноносом називамо. 0 томе смо се могли већ пре зоре најутрењу васкресенском уверити, кад видесмо и чусмо, како код ч е т рнаест вероисповедних учитеља новосадских у саборној катедралној цркви и уз служење владичино, пева за певницом најлепше песме ускршње — звонар, који је истина поштен човек, али певање ускршње треба да нас сећа на оно анђелско певање рајско, а не на тестерење дрва, којега смо се ове дуге зиме доста наслушали и једва опростили. Или онда нека се нашим вредним звонарима повиси плата, кад имају тако разноврсне послове да врше, а господа учитељи, који не воле да дођу на јутрење и да поје, нека поднесу општини молбеницу за понижење плате, па ће им се по заслузи учинити. Но и иначе нас Нови Сад у многоме сећа на Атину и ми ћемо на неке појаве прст пруашти, па мислимо да ће бити мудроме доста. Ми овде никако да стечемо сталну п е в а ч к у дружину, а овамо Је већ и Госпођинци имају, за ко]е никад нисмо чули, да се истичу и називају метрополом, Атином, Спартом, лучом просвете и центрумом целе наше културне радње и бедемом против навале туђинштине и опасне цивилизације. Ја сам сад већ с моје стране тврдо уверен, да ће пре и Чангош5д1те5ЖЕ П е н а, (Прво трагична, па онда весела прнчица из живота). I. Писмо берберина Паје Белановића својој жени. Мехадија 20 Јула 1882 „Драга Јуло! — Сам ме је ђаво натерао, да се у списак дошавших путника и бележника упишем као ђорђе Жарић секретар министарсгва у Београду! Насео сам грозно, те проклињем и онај час, кад ми је таква луда мисао пала на памет! . . Као секретар минпстарства крећем се са нашом ћерком Маром само по најфинијим круговима. Ми долазимо у додир само са високим особама са влашким бојарима, са мађарским спахијама, са герихтсратовима" и „президентима" са ,јарошбировима" и „ солгабировима" и ти мили боже знаш како се све те велике рибе зову. Тако је наша Мара пре недељу две дана при вечерњој шетњи учинила познанство са младим, „љубведостојним" и зјело богатим аташеом руског носланства у Букурешту, са г. ђорђем Ивановим Димитријевићем, који до душе као што се мени чини — нешто мало заноси на вршачки али ипак доста добро српски говори. Но доста то, да се Мара допала Димитријевићу, опет Мари Димитријевић. То напослетку неби ништа

Мађари, што се ономад населише у панчевачком риту, основати сталну певачку дружину, него ми, који критичко-историјски доказујемо, да су Словени у Панонији, Мезији и Дакији уопште, а Срби и пре доласка Чарнојевићевог у знатноме броју, у овим краЈевима живели, певалии радили. Пошто пак из поузданог извора дознајем, да ни у Атини нема српског певачког друштва, то мислим да нећу пофалити ако и у томе аогледу сравним Нови Сад са Атином. Даље би могли још у једном просветном погледу Нови Сад са Атином да сравнимо, а то је у томе, што се ни у једној од оте две славне и по просвету знамените вароши не држе никад српско-учитељске скупштине, и ако тако зване ферије, или што-но веле вакација траје пуна два месеца дана; но ово би и излишно било, јер шта ће у Новом Саду српско учитељска скупштина, кад у Мајуру држе шокачки комунални учитељии онако сваке године своје скупштине, а Мајур је одмах еод Новог Сада, пасад ће још и жељезница скоро бити готова! И штосе потпомагања књижевности тиче,и ту смоми Новосађани прави Атињани: за „Српске Илустроване новине," „Привреду," „Народног лечника" и т. д. исто смо се тако ревносно заузимали, као и Атињани што су се за те листове отимали,па нам тако и напредује и просвета, и здравље и економија, да ћемо ско ро моћи и ми, као и панчевачки „другови" Чангови, ићи у туђе крајеве да им дамо сувишак, што се нама пресипа. И што се тиче похађања српских средњихшкола, и у томесе многи Срби родитељи угледају на Атин>ање,те не шиљу своју децу у с р п с к у гизло било али при јучерањој шетњи по мехади[ским брдима запросио је он у мене Мару. Сиротица Мара поцрвенила је као кувани рак, а мени су од радости и избуђења два ду п мета на пруслуку пукла. „Дајте ми вашу дивотну Мару!" повика он жестоко ка ми стисну у шаку занаљену цигару коју сам ја међу нрстима држао, и дајте ми анђеоску Мару, јер све док њу видео нисам, био ми је живод сама пена." Пена! . . Та ме је реч, драга Јуло, потсетила на моју официну и на узурпирани наслов секретара министарства! Ја сам се љуто кајао у себи, јер то је бар јаено, да руски посланички аташе није просио ћер Паје берберина, већ српског минст. секретара. На ћер берберина Паје неби се ни осврнуо, а камо ли још да је проси! Ах, сирота наша Мара она љуби тог Руса неизмерно па с тога сам му је и обећао, али ако дозно шта смо, што ће напослетку морати бити — онда је пропало све: С тога се морамо најдаље до прексутра кренути кући. До Панчева ићемо лађом, а одатле колима у наш Бечкерек па кад се једном наше вароши дочепам — онда нека ђаво носи све секретаре и цосланичке аташее. Само да нам Мари не буде ништа са тешке љубавне туге а ја ћу се већ опоравити при чаши доброга шиљерца! Твој ' тужни и брижни Паја.