Starmali

187

дочек чивутских новкнара и 8. Да као бивши Теке- ј лијанци гласамо за Мађара посланика. — То су ти 8 брига а „Матица" нам је девета брига! (Ал сада већ по томе долази о н а на ред, јер смо оне друге бриге већ обавили). * * * + Љубопитљив сам, с каквом ће радошћу Миклошић примити српски орден св, Саве, кад чује, какви су га све славни и заслужни људи у Карловцима и иначе подобијали! * * ЛДа је жив покојни Г р б а-Лаза он би сад ишао у Загреб, јер тамо скидају грбове. (Само што би му после можда званично опет наместили!). * * * □ У Коморану је дакле заиста покренут м ађарски лист, којп уређује српски православни парох КакГсз "УГ1а4Јт1г. .— Него лист, што га уређује г. Бладимир ие верујем да ће правити влади опозицију, него ћег. Владимир дати в л ад и м и р а! * * * Кад се пре бирао председник сиротињоког стола у Новом Саду фалио Је Србима један глас (осам представника Срба нису дошли па избор); ономад пак, кад се требао бирати .штајерајиемер" фалило је до 20 српских представника. Оном ј е д н о м смо онда у „Стармалом" отпевали песму, ал' ко ће сада двадесет песама и ода написати! Та толико не би ни београдска „Зврчка" могла донети! (У осталом це реше се повољно, а друге три се одбију. Тако бива сваки дан. Баруху, кад је то чуо, било је тако, као да стоји поред неке реке а преко на другој страни види како му неко краде сиасеније душе његове, — не, још више, сво имање његово, а он не може преко да стане на пут тој грдној штетиј Тако је подуже стојао и мислио, — на једаред опази он својим мислима чамац, који ће га преко превести. „Господине!" рече он слуги „милостиви господине, набавите ви мени само на часак моју молбеницу, само на један минут, па је онда опет носите где је и била, а ваша јабука неће фалити." Слуга му обећа, да ће му молбеницу његову таки изнети али, и за тили часак испуни обећање, даде му молбеницу у руке, али да је сутра још пре осам сати опет натраг донео. Барух оде весело кући 1 Сутра дан чим је сунце свануло, провиривало је кроз прљаво окно Барухова прозора, који је седео у својој загушној соби и превртао неку велику књижурину. Још више таких књига лежало је поред њега, које је он целу драгу ноћ превртао, тражећи какву изреку Талмудиста, која би*га оправдала, којом би могао да извини онај велики грех, што га је наумио сада да учини. Али у залуд мука! Зловољно гурну књиге на страну,

| добро је најпре причекати, да видимо какву ће им песму „Застава" отпевати). * * § © У Новом Саду отимају опет маха несретне заразе д и ф т е р и ј а и ш а р л а х. „Што ћутиш (санит.) одборе тужни? Протрљај очи шарлах те зове. Та да ли чујеш? Тај уздах тешки и т. д." ❖ * * ^ Сад знам, зашто толики варошки представници нису дошли на избор „штајерајнемера"! Као веле шта ће нам „штајерајнемер", хајде да пробамо како ће бити кад нема кога да иште и да прима порциј у! * X Чудна ти је то ствар, то помрачење сунца! Помрачење је уопште нешто, што се н е в и д и, а помрачење сунца се баш онде в и д и, где га и м а, а где није помрачено, онде се н е в и д и' * * * §. Мађарски су грбови у Загребу дакле опет п одигнути (али не аи^ећоћеп''). По другим местима су то одложили (аи%езсћоћеп*,) а „аи^езсћоћеп 184 шсћ1; аиГ^ећоћеп"! * * * □ Најновије родославије: Бомбардовање Александрије роди колеру у Египту; колера у Египту роди побуну против Чивута у Угарској; побуна против Чивута роди хрватске немире, а шта ће хрватски немири родити, то још не знамо. Аб. Истините приче. Код пок. Јефте кројача наручи архимандрит Н. нове чакшире. Господин архимандрит је и одпре радио погледа на сат, па скочи као опарен и изиђе на улицу. Ту застане пред једним малим дућаном, а на лицу му се види борба, која га у један исти мах и напред гони и натраг трза. Хтеде да уђе, па се [опет врати. Опет дође до дућана, уздише и шапуће молитве и две крупне сузе скотрљаше му се са обе стране носа. Али ипак се одважи. Извади прљаву плаву мараму из џепа и њоме замота своју десну руку, па онда јурну унутра у дућан и муцајући заиска за пет новчића — сланине. Трговац није могао својим ушима да верује, већ га запита још једаред, шта жели? И тек кад је Барух поновио страшну реч „сланина" онда му је трговац даде, машући главом, да ли је то возможно. Сав је дрхтао кад је сланину примио у руку, која је марамом завијена била. Шта ли ће, боже са сланином?! Оде с њоме под једну капију, ту извади своју молбеницу и намаза ју на једном скривеном месту са проклетом сланином, коју после заједно са марамом баци далеко од себе, и још је дуго руком отресао и богу се молио. Званичник је и данас као и сваки дан после осам сати дошао у своје званије. чим се наместио за својим писаћим столом одма је погладио свога верног пинча и заповедио му: „Каро, бринг! Каро је био послушан, одшуња се до гомиле аката, коЈа су у буџаку лежала, ту почне са необичном пасијом њушкати, залапи једну молбеницу, али •