Starmali

,стармали" број 27. за 1883.

211

штина распушта. — Молим, да л' се та скупштина састала у просторијама циркуса Сидолија? К л ов н и његови врло су к о м и ч н и? * % * Тиса даклем хоће заиста да поскида мађарске натписе, па да истакне табле без икаква натп и с а. Па јесу л' то онда те хрватске 1а1т1ае газае ? (Та Хрватска, добива све неке празнелист о в е!) * * * Г1 Последње ^Видело" доноси чланак иод насловом „Сад тек разумемо". Хе, богме сад је доцкан; требали сте ви пре разумети. (Ал' чинп ми се, да ви не разумете ни сад још.) * * * Кад књижара једна навосадска оглашује у новинама да ученицима даје 50о'° рабата на школским књигама, зашто онда одмах место 1. ф. не одреди књизи цену 50 новч., па не мора онда трошити толики новац на огласе у новинама?! * ' * * @ Бискупи Буцов, и не знам како се онај други зове, пали су у „геН^озег ШаћпзШп". Кажу да нема лека! * * * ^ Док су се они ваздан накањивали да склопе у Србији ново министарство, дотле је „ж ељез н ица" о д ј у р и л а, те с тога је и н е изнесош е п р е д скупштину, и тако се ова без икаква рада р а з и ш л а.

§. Кажу да је поп М. ђукић, радикалац, рекао по наимеповању Христићевом: „терали смо лиса, па смо истерали курјака". — Хајд' гледајте, па истерајте и к у р ј а к а. Аб. Ђука. Колико недеља путује писмо од Новог Сада до Новог Сада. Шуна Колико недеља?! Ђука. Па шта се ти томе чуг ( .;диш? Ја видим у „Застави" д а■^нашњој извештај о раду главне - скупштине ,Матице српске", која је била пре 5 недеља, па мислим ваљда се на пошти толико задржао. Ђука. А колико времена треба писму од Орловата до Новог Сада. Шука. Па ја мислим да не треба николико, него још дође недељу дана пре него што је написано. Ђука. Какве су опет то загонетке ? Шука. Па ако си читао изјаву попа Цнјука у „Т. народу" о Радићу, онда ћеш видети, да Је та нзјава на недељу дана пре штампана, него гато ои могла из Орловата стићи. Ђука. Даклем ће се метиути у Хрватској грбови без икаква натпиеа. А кад ћемо ми добити наш грб, са четири опила? Шука. Добићемо оцило. Аб.

бравом. Врата су била закључана, а он погледи кроз кључаоницу, но ни ту се није помогао. Хајд, шетаћемо се мало, рече у себи и поче ходати горе-доле по ходнику. Међу тим је онај, кога су та четворица тако жељно очекивала, мирно лежао у кревету и читао новине. — Гурајте се, колико год хоћете, рече полугласно, ја се не мичем, а кад буде подне, ваљда ћете ићи на ручак и на батине. После тих речи намесги се боље у кревет и настави своје читање, као да му не прети никаква опасност са оне стране, где су била врата. На послетку, кад је већ прочитао цео лист, устане лагано и приступи вратима јер од неког доба није чуо ништа, сагне се и погледи кроз кључаоницу. Није спазио пишта што би било сумњиво. • Баљда су отишли, рече, а могли су још остати, јер ми не сметају ништа. Не сметају да, рече носле мале почивке, могао бих бити већ на променади и тамо нити каву, а овако сам као у опсадном стању. На послетку са оном дечурлијом свршио бих на брзо, али еам чуо и браца-Јоцин глас .... јуху! та данас Је вексла. . . . До сто ђавола! Како ћу је само пролонгират! ? Немам више од четир шестака у џепу. Хм, хм! Али ја не чујем никог, наста и свој р&зговор, ваљда су отишли Да се брзо обучем и да онда очистим чувства. После тих течи поче се брзо облачити. За пет минута био је готов, ма да је нначе том послу много времена посвећавао, јер је на тоалету много држао. Кад се дакле обукао приступи лагано вратима, откључа их и помоли нажљиво главу своју кроз њих.

— Добар дан, господин Станко, зачу се"у једаредглас који га наведе, да се у први мах повуче опет у собу; али све беше већ доцкан. Пред њим је стојао онај старији господин и смешкао се благо на њега. — А-а-а, добар дан, браца-Јоцо, проговори једва, од куд ви? — Та знате, ваљда, да је данас иетнајсти. речебраца Јоца и погледи га онако нрекс ока. — Данас? А ја сам мислио ја је тек десети .Па шта је онда? — Та она вексла од Вигенфелдовице. . . . — Гле! А ја заборавио. Па шта ћемо сад? — Треба је или исплатити или пролонгирати. , . . — Хм, хм! Али ја немам новаца. — То је зло; а данас је дан. Станко стисне усне, намести цвикер и поче гладити браду: слика суште неизвесности. — Треба да ми дате барем пет форинти и нову векслу, поче опет онај старији па ћу вас чекати још два месеца — За векслу је лако, али како ћемо са пет форината, рече Станко и погледи замишљено у зид суседне куће— Па нек вам узајми домаћин. — То не иде, нисам му платио квартир већ три месеца. — Па како живите онда? — Бог би ме знао, уздане Станко. — А оно, ја нисам рђав човек, ја ћу вас причекати до сутра. Гледајте Љта ћете! — А, сутра се надам за цело. — Добро А од куд?