Starmali

„стармали" број 1. за 1884.

8. Српски листови имају се од сада штампати на нађарском језику. 9. Српску одојчад смеју од сада само мађарске дојкиње из Темерина дојити. (Ово је већ у велико у обичају код Срба). 10. Програм на српским »Беседама" и програм Бечкеречки има се садржавати из самога Чардаша. Кад ове постулате српски народ усвоји, онда се може и сме надати, да ће стећи Тисине симпатије и да ће се Тиса понизити да призна: Ме§ 18 1тпС2и<; а гасг ! А6.

Небалада. Није бида зора рујна Мајокпм дахом задахнута; Није било цветна врта, Ни клупице украј пута. Нико није дошо амо Да мирише цвеће мило, Па ни момче, ни девојче (Што би тако лепо било). Није било што се иште Да заигра срце живо, Није било брсна луга, Где би славуј прижељкиво. Нико није довириво Како дркћу груди двоје; Бико није прислушкиво: „Ја те љубим, злато моје!" Ником није на ум пало Да у срећу пелен сади, Нит' се нашло злобних душа Да раставе двоје млади. Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се није ништ почело, Јербо није ништа било. (Ако буде тако што год, Романтиком провејано, Не брин'те се добри људи, Неће остат' неспевано) (По ,И. В1.") - Ћ. Чудо од јегуља. Неки сељак дође у варош, завири у гоотионицу, где је баш кувар стругао јегуље за ручак. Јегуље су

се још праћакале, — јер нису ни биле умртвљене Сељак мете прст ва чело и рече: „Што јесте јесте од свију животиња, које сам ја видео, јегуље најдуже живе после смрти". Десило се у полицији. У Четвртак. Полицај. Ти за цело познајеш овај сат, јер се нашао у твоме сандуку. 0 п т у ж е н и. Ја га не познајем. II о л и ц а ј. Шта ?! не познајеш га. Алов у бувару. (У Нетак). Полицај. Познајешли ти овај сат? Оптужени. Познајем. П о л и ц а ј. Даклем признаје. Затворите га. Оптужени. Али молим покорно, морам га познавати, кад сте ми га јуче показивали.

Неки млад господичић пратио у вече неку госпођицу, па, не знајући како да отпочне говор, рече : Ала, госпођице, жта мислите, колико има звезда на небу ? — То бога-ми, ве знам, одговори госпођица, али кажите ви мени, колико има луда на овом свету ? — о—ћ.

Нека госпа, која није имала предњих зуба. пецкала је и заједала у друштву неког господина, коме је глава била ћелава и бароком покривена. „Чудо ми је", рече нлјносле стари господин, „да ваши зуби тако уједају, ма-да их немате бог-зна кол'ко.* „А мени је опет чудно, да је овде тако видно, ма-да сте месец облаком превукли." — о—ћ.

„Катице душо", рећи ће господар Паја својој женици, „хајде, да идемо вечерас у позориште." — „Шта ће се представљати ?" упита га госпа. — „Штообоје одавно нисмо видили — ку ћевни мир." — о—ћ.

Неки војник донео писмо на пошту али без адресе. „Па коме ће се предати ово писмо," упита га поштар. „Зар то сваки магарац мора знати," рече и оде. — о—ћ.

Ујак: Сирота мајка — бог да јој душу прости сад се смирила за увек. А кад је умрла? Н е ћ а к а : Представите само тај случај; умрла је истогадана само сата пренегоштосеродила. — о—ћ. А. Драги пријатељу : зашто ти у свом женидбеном огласу и то мећеш, да си био и једногодишњи својевољац? То бар нема никаква посла са женидбом ! в. Нема да! Женски свет онда одмах зна, д а с а м сенаучио на команду. — о—ћ.