Starmali

У НОВОМЕ САДУ

20. МАРТА.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња дена 4 », — погодишња 2 ф . — на '6 месеца 1 ф. За Србију и друге крајевс 10, — 5, — 2 1 / а динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду.— Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јол апоујс, Л^Чсп IX. РогсеИап ^аззе, 5(5.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиВа у Новом Саду.

ПООЛЕ ЕОНФЕРЕНЦИЈЕ СРПОКИХ ПРБАЕА, Будим Пешти.

која се држала у К'о год шго „Застава" не зна да нам каже Све како се збило при претресу мнења, Него мора да нам извештаје даје Само од чувеша, Тако ни „Стармали" незна ништа више Већ што му је неко Из публике рек'о. Тако чусмо (што нам прибележит' вреди) Да су сви прваци, без разлике боје, Били здраво бледи. Зо бледило ово речитије збори, Него што би могли многи разговори, Бледило се 'вако само онда роди Кад ко и сам сумња да ли добро ходи. Према тој бледоћи, ох Србине друже, Испада ми бојно из руке оруже. Ал од стида мога, кад би нешто сплео, То би данас био голем румен вео, Њим бих радо застр'о од очију света, Не закључке нове српског нобил'тета, Већ би њиме застр'о неправду голему Коју до сад Србин трпљаше у свему, Са пештанских виса, Од премногих Тиса. Застрво би њиме титрање са правом Које сваки мравак богодано има: Да свој себи буде, — а то с' право само Одриче Србима. ЗастрБо би њиме грдње и пакости Што се штампом сеју, под закриљем моћи.

Па продиру хуком чак у наше кооти, — Сваки дан сведочи. Застрво би њиме, велом мога срама, Љуте стреле, што их има хиљадама, Неке с већ у грудма правице нам свете, А друге су спремне да у њу улете. То кад би се велом неким обавило, Кад би с' обавило као да није било, Те кад би се дало болном душом снити Да, што ј' до сад било, неће више бити, Е, тад би се смело невештим корац'ма Упутити руљом за нашим првац'ма; Онда б' и ја им'о над и веру многу — Овако — не могу.

Скочише прваци, и то надалеко, Али народ јоште није ништа рек'о; А рећи ће скоро, прилике ће наћи Ил ће ћутат' само, и то нешто значи. Неће народ никад празан ветар вијат', ... Но и програм сваки може се развијат'; Није срамно прећи с доброга на боље, Али ваља разлога и срца и воље. Нека народ збори, није му првиче, Нек народ пресуди, та њега се тиче, Нека из искуства променице црпи Само нек не чини што образ не трпи, Отармали-