Starmali
98
„СТАРМАЛИ* БРОЈ 13. ЗА 1884.
Шетња по Новом Саду. С1.ХХХП. Кад смо већ дотле дотерали, да натароши по својој вољи дају цедуље ко сме доћи на бирачки збор. а ко не сме; кад нам већ с о л г а б и р о в и намегатају збору председвике и конштатују где је већина, где ли мањина, онда би се са либералношћу наших „нотабилитета" и то слагало ^а нам државни одветници одређују и састављају политичне програме којих би се имали држати, презеси суда да нам постављају посланичке кандидате, а хусари и жандари да уместо нас при избору гласају. После збора Уљмањског ово би била сасвим природна последица и ствар би онда, кад би се тако удесило, у толико боља и паметнија била, што онда не би дошло до к р в о п р о л и ћ а, јер би хусари и жандари по команди сви за онога гласали, кога би им виша власт у смислу Кикиндског програма означила, и онда не би морао г. солга већину бајонетима растеривати. Кад се при циглом разјашњивању програма држе у приправности хусари, онда се ми не би ни мало чудили, кад би се при постављању кандидата држали у заседи Черкези, а при <*амом и збору посланика, кад би се довели из централне Африке дивљаци, што људе једу. Онда би бар била господа „нотабилитети" сигурна, да неће у тим приликага и који присталица бечкеречког програма коју реч народу прозборити. Међутим „нотабилитетска" ствар напредује јако и сваки дан видиш да је који корак унапред учињен: У Будапешти на збору побркала се нагаа интелигенција и словом и делом и помишленијем; у К икинди се расцепила на двоје и међу нагаим првацима * жФждтетЖж „Клин клином" (X у м о р е с к а). (Продужење). Међутим Кибиц одпрати Кончића кући да га чека, а он оде у напречац „да извади мој позлаћени сат". За пет минута био је код Кончића. Извадише хаљине и пробаше. Истина биле су мало широке, али ногавице ог чакптира испуни са марамом па притегне са подвезицама, јелек сузи направивши једну фалту на лећа, спаше се са појасом, а гуњче огрне. Кад се та проба с ршила он рече Кончићу. „Ти скини те хаљине и ципеле па обуци оне старе што си лане имао кад си још у магацину радио." „Зашто то?" „Непитај — нема се кад за објашњивање. Имаш какав стари шеши?) који ти више нетреба? дај га овамо. А ти се мећутим преобуци. . . Раздрљи кошуљу! . . .Док се је Кончић преобразио, Кибиц изгњечи шешир да је изгледао, као да су га краве жвакале, па разбарусивши косу на кончићевој глави, навуче му га до ушију. Изгледао је као какав радник са дунавског стоваришта, још нашавши једно парче кармина натрља. му нос и превуче једну бразду преко руке,
пуче јаз, који јога и сада зија; у Ж а б љ у се регаи, да се не љуљамо вигае између вл^де и народа, него да се сасвим оде Тиси под скут; уБелој цркви се доведоше мађарске солге, да регаавају о будућности и срећи ср п скога народа, и изрекло се да Милетић није био пријатељ српском народу, нсго је Палфија; а у У љ м и дође и до — кр в и но као гато нам „Застава" (у бр. 69) вели „Позледе су све лаке вроте", дакле нека нас тегаи, гато је онај јелан рањеник, који је умрво још исти дан, века нас. велим, тегаи бар то, гато је погинуо од „позледе лаке врсте." У овом раоположају, у ком сам гада по - ле овако грозних догађаја нисам у стању даље писати мирним пером, те да ме не би одвео расположај тај у даљину небратских ливада, радије ирестајем за сада, примећујући јога само то, да се нико од мене I е би пре могао навикнути и склонити на благ тон и д< сто.јанствено полемизирање, кад би ме „Застава* својим тоном на то расположила, али док она Шајкаше назива „трутовима" и „Чурушким буџама", дра Полита савезником „Турског народа" и „потказивачем", и докле Тису узима у закриље према Мигаи Димитријевићу и т. д., дотле ја не могу доћи у расноложење, да пишем чланке за „Хришћански весник". Аб.
У ш т и п ц и, §. У Уљми се отвара берберекифакултет где ће онај хусарски каплар предавати о томе, како се пугата крв по новом програму. # * * П По новинама се поговара, да ће Бизмарк да Од рече му, јотп испрљај мало руке и образ, па т ко отиди у кафану код Р. Седни тамо близу карташког стола и наручи једну чашу шљивовице. Имаш ли који шестак ? Имаш. Добро а ти сецуј по шестак. Али немој да прокоцкаш више од 30 кр. То је доста. Главно је да оним лоповима паднеш у очи. Прогурај се мећ њима и избаци по коју реч српску — небили се који одазвао. Јер треба да смо сигурни разумели који међу њима српскст. Ипаче би ми се могао лако да поквари цео план. Но чим ја ућем у кафану у овим хаљинама ти пази добро, кад ја дигнем ларму, да обратиш њихову пажњу на мене. Ца кад ја неузмогну да се споразЈмем с њима, — а ти се онда случајао на^и као тумач. Ти можеш да кажеш да си Словак па разумеш доста и српски. Јеси ли ме разумео? Али кажи ми шта ће из тога да буде?" Небој се нишга, — Ј а ћу им показати како Срби знају да избијају клин клином. Само ти удари ко што ти рекох, — а за даље споразуме ћемо се тамо на месту прама приликама и погреби. А сад петљај брзо на посао." Кончић је веома волео Кибица са његове веселе нарави и доброћудности, и пошто га овај равно у свему надмашавао, то му је ра^о чинио могуће услуге, само да буду у друштву и пријатељству. Па и у овој прилици ни-