Starmali

108

„стармали" број 14. за "1884.

они меии допусте, да и поштени људи могу бити на кривом путу. * * * □ „Турски Народ" завиди ,3астави к на најиовијем „крафтауздруку", што га према свпјим начелиим нротивницима употребљује: »урличу као бесни з в е р о.в и" (бр, 74. „Заставе, у лајтартиклу; но, то је баш л а ј тартикл.!) * * * + „Наше горе лист" (бр. 20.) вели на крају листа: „Наш лист има приличан број штованих претплатиика (?)". — А на што ту тај знак питања? Зар уредништво сумња да су ти претплатници ,,ш т ов а н и " ? А6.

Ћира. Колумб је пронашао Америку. Спира. Знам. Ћира. Ват је измнслио парну машину. Спира. Знам. Ћира. Гутенберг је изумео штампу. — Бел је измислио телефон. Стефенсон . . . Спира. Па добро, добро, нека је. Ћира. Шварц је измислио барут. Спира. Та знам човече божи, знам. Ћира. А знаш ли ко је измислио „вергл?" Спира. Ко ? Ћира. „Застава." Спира. Па и то је лепо; само не би требало да га нама подмеће.

Ћира. Господина Александра Стојачковића Спира. Част му и поштење! Ћира. Гилт; — али не упадај ми у реч. Господина Александра Стојачковића истакла је нова народна стр нка за свога кандидата у Вршцу. Спира. Ваљда је према зактеву кикиндскога програма дао у име Тисине странке највише гаранције, да ће ова српске зактеве помагати. Ћира. То г. Стојачковић није дао, а није ни могао дати. Спира. Е па како то оада теби изгледа? Ћира- Мени то онда тако изгледа, као да кикиидски програм није ни створен за то, да га се његови родитељи строго придржавају, већ, боже прости, као да је створен само за то, да се има чиме бечкеречки програм избоксирати. Ћира. А знаш ли ти да су неки људи у ГЦајкашком батаљону примили кикиндски програм? Спира. Знам. Ћира- А та су браћа ипак за то г. Мандића за свога кандидата истакла Спира. Како велиш: истакла? Е па што је из стакла, то се може лако разбити,

П у С Л И Ц 0. И најнепристраснији људи опажају, да су вође кикиндскога програма према маџ. влади преко мере умерени. (Хо за бога, та не може се то удес-ти баш иа длаку; у колико су умеренији према влади, у толико су неумеренији према својој доскорашњој браћи, — - па то се тако лепо изравна и накнади.)

„Ево вам још два форинта, па идите. Зар вам није доста?" рече кафеџија мало љутито, гурајући му два форинта. „Узми, само на петљај одма из кафане. Пресвуца се код куће, па ме чекај код краљице , сад ћу ја доћи", д0б'еци му Кибиц. Кончић хтеде нешто да примети, али Кибиц ману руком да ћути и нека иде. И он оде са — 52 ®оринта у џепу. Кибиц се даље картао и пошто је добио неколико форинти, — окрену се карта и он за тренут ока изгуби све — што је био код себе задржао. Изгледао је да је трештен пијан. ГГоче да тражи новаца наравно, што није више имао није могао да нађе. Поче да ларма — нико га не разуме Он, ко бојаги да би ма с једном речју обележио шта хоће да каже виче „зЂеШеп", „СгеМ в1;ећ1еи а , лопови једни украли ми новце „ја ћу да зовем полицију", ,Дећ1еп". Спотицао се, гурао ту једнога, ту другога, поче да млата рукама вичући РоНгец РоНгеИ Иастаде забуна, пођипаше од стола. Кафеџија види да овај нема новаца, па га ухвати за раме вукући га к себи: „Иовце овамо* Кег1 што сам ти узајмио, Не ћеш да ми умакнсш, овамо тај ланац и сат."

Кибиц се бранио рукама и ногама надавши ужасну ларму, али је нустио ко бојаги у тој гужви да му кафеџија скине ланац и сат. Кад је ка®еџија добио ланац и сат, а он викну: избаците га на поље." Около захучаше неколицина: наноље с њим", и док би човек лунио длан о длан наш Ккбиц био је на улици. Он се није ни бранио, — пустио је да га носе, и кад су га гурнули на поље, он се кобојаги, пијан још стропошта и паде. Са смејом се затворише врата од кафане, — и он ? видећи да је сам, скочи, — па нагне колико је брже могао право у „Енглеску краљицу."

Онако ко што је био обучен у србијанско одело, груне у кафану, смејући се још с врата. Келнери се згледаш^, а Кончић и Шебек скоче изненађени : „Ево га!" „Јест, ево ме с мисли и с персоном. Сад хајдемо у редут, — ја ћу овако ко што сам. Дај те новце," — рече пруживши руку Кончићу. Овај извади новце, — Шебек гледаше зачуђено; „Шта то све значи,"