Starmali

134

А пословица каже: Ко тебе к а м е н о м, ти њега леб ом! лг I У Вршцу је издала нека Влашина низ врдо б у рнастих стихова онако на бачвансву форму, где грди све оно, што је у Вршцу честито. Стихови су тако сакати, да их нп бечкп хирурзи проф. Билрот и Алберт не би могли исправити. јер су прави богаљеви од стихова и ваљало би их на колици по вашари турати, не би л' се бог смиловао да их прими. И ми би их из сажалења примили и дали им мало крова под „Стармаловом" асуром, али не можемо их све примити из санитетских обзира, особито сад на гласове о колери, но да се не бп рекло да смо немилостиви, ево их неколико: „Бечкереку —■ наше зло. Све нам због те проиало, И граница и ту шуме, Нема више буне." —• Даклем, видите, због Бечкерека (метонимија за Бечкеречки програм) „нема више буне", а да није Бечкерека било би још „буне", за сад је „буна" још само у глави овога песника. „Кад се Васа хвалио, Србина је бранио; За то Васа за нас гласа Не ко Обрвача." Ово до душе није слично, али је бар жалостиво! „Шандор нам је бар Србин Макар да је он Тисин, Тиса њему шаком даје За Карла не хаје!" Овде ће се г. Шандор (Стојачковић) лепо захвалити своме појети, који труби да Тиса г. Шандору ш а к о м д ај е. Сачувај ме боже мојнх пријатеља! уздахнуће г. Стојачковић.

Е в а л а! Свом комисионару Србину дође у Трст неки турчин, а веле ага беше, те приметив на зиду слику црногорског кнеза »на алату коњу помамноме" што но успропнице скочио беше, не мога а да зачуђено пе запита: — А дипа ти! ђе ти је падиша ? — Хе! овога можеш купити кад год хоћеш и где год хоћеш' а падишу ни по које повце — одговори озбиљно Србин. — Евала! рече главом вртећи задовољни ага. д. Р.

3 л а ж е н а (но Десингу) На читавом свету, зла жена ли једна је Ал 1 ту лежи, сваки мисли њ е го в а ј е д. Р.

Песме једног калуђера. IV. Мојој цури Шта је месец сјаја злога, Спрам тог сјаја сунчевога. А шта ј' светлост сунца тога, Спрам дивотног ока твога. Шта је зора кад заруди, Према чару твоји груди, У човеку с' миље буди, Од милине да полуди, Шта је она вита јела, Према струку твога тела, А шта си ми и ти цела, Наспрам литре вина бела. Гиган.

Момак и месец,

Ој месече, сретнији си Ти од мене био пре: Познав'о си моју драгу, А ја не. Ал сада сам ја сретнији Него ти : Ја јој љубим бело лице. Теби расту зазубице, Хихихи! (,И. В1.«) Три фотографа. У једној вароши, у једној истој улици била су три фотографа. Једап је написао над својим вратима. „Најбољи фотограф насвету." Други је написао над својим вратима: „Најбољи фотографу овој вароши." А трећи је био најскромнији, па је написао: ,Најбољи фотограф у овој улици." Јеврејин као домаћин. Седили су за столом, и Јеврејин домаћин дуго је носматрао свога госта, али на последак се ражљути па рече: — Јесте ли чули, господине, ја сам вас позвао да ми дођете у дванаест сати на ручак, а да једете за једног човека. А ви ми дођосте у један сат, а једете за њих дванајсторицу. Нов Цезар. Н. Н. дошао у Осек да се жени. Таки други дан писао је свом пријатељу овако писмо: „Ја сам тражио само једну партију, ал ево нађох три девојке, које су се већ изразиле да би свака за мене радо пошла. Једна се зове Л е н а, друга се зо-