Starmali

абТАРМАЛИ* ВРОЈ 19. ЗА 1884.

Ћира. Ја сам већ толико пута чуо да код нас помињу неку државну идеју. Били ти мени знао казати шта је то? Спира. Ја ти то не знам казати онако па књишки, али то је то, да се од свију нас који нисмо и нећемо да будемо Маџари умеси један велики маџарски колач. Ђира. Ага за бога, десет милиона Не маџара, то тек није шала. Ја мислим да су маџароке руке слабе да толико тесто умесе. Спира. То они и сами виде; за то га и не месе рукама, него ногама.

П у с л и ц е. Таман „Застава" показала мало белих зуба пештанској благодарности, ал ево дође из Загреба бурунтија, да ју је српски владино-народни клуб изабрао за свој орган. И тако ти је овај нови Херкул опет на раскршћу, — или ће да одбије нову почаст, или да се опет према Тиси понизно кланТ о ш и и Бек-ељи,

Кад је већ говор о зубима, позвато је да људи своје рођеве зубе лако не ваде; али ако имају фаличан „г е б-и с", тај ге мо . е према потреби десет пута на дан вадити и уметати.

Кад л>уди промукну, бабе им дуну у грло нишадор. У Србији се то употребљује као презервативно кад се сви сложе и на себе ствар узму — онда је све могуће, па и да род није род. Е ал' ако је поп ГГарца знао теорију горњег начела економског, он је још боље знао и практику његову: гди више радних руку, ту боље и посао иде па с е и више ране троши, за то је он веровао у народну иословицу: „благословене многе ручице а нрооете многе — — гуше,„ те тако аналогично аоме знао је, кад за мазање једног точка треба шака масти, онда за подмазивање четир точка треба четир шаке масти и зато се он подухватао само код бољих газда, да им деци изради, да — нису род. Па тако му је било и других ваздан тешких брига и дужности. Свештеник је прави духовни отац своме селу: ако коме затреба новаца, ту је отац Парца да помогне наравно као у веку рачунском с пристојним интересом, 20, 30 50 о, о по начелу слободе трговања — по погодби) Ничега се он није поносио, шго му је у торбу уносило. Него нашем поп Парци у част морам признати, да је био врло вешт човек: заао је чији праг треба обилазити т. ј чешће пролазити, на чијим вратима покуцати, коме се удварати, коме дошаптавати шта се о њему и гди обично ружно говори и штоје он онако случајно дочуо и све такве ствари! Па је због те своје промућурности, природнога свога дара много боље пролазио, него да је бог те пита какве школе свршио! За то у нужди и невољи није никад стајао безпомоћан и скрштених руку, нити је опет лупао главом о зид . . .

средство. Од нишадора се даде само половина дозе (Ниш), па онда ни један посланик не промукне.

Даклем Емилијан није наш јединац ; имамо ми још једног доктора богословије, који је надахнут истим духом, а то је архимандрит Милаш. — Емилијан је истина у Карловцима, а Милаш у Далмацији, али зато су ипак п.

„Застава" је кикиндски програм тако преузносила, као да ће с места цео народ пропевати, чим би тај програм примио. Многи су га и примили, — а је ли ко пропевао услед тога програма. До сада је пропевао само вршачки адвокат Ј. Бурнас, али и тај би био боље чинио да јс седео код куће па плакао.

Ономад је у сред Беча један делија сасуо пуну кутију соли и паприке својој неверној драгој у очи. Овако се што тамо дешавало више пута, — али само вернима. А сад ево дође ред инаневерне.

Ових дана били су неки Маџари у Прагу, да виде ново ческо позориште. Чеси их дочекају депутацијом и поздраве их на маџарском језику. То се маџарима тако допало да су им и они захвалили на маџарском језику. Сад се спремају многи млади Чеси да иду у Пешту, да се тамо веџбају у учтивости.

Ал' није ни то свакад тако било. Бивало је време, када и поп Парца није умео да се довије како треба, да се понаша — то је било докле је код њега важио систем примања у натури а од како је завео систем по лаг ањ а м|у т а в и х — од тада му иде као подмазано ! Е да то расветлимо примером, ма да то не чине ни сви професори хемије и физике при предавању свом ал' мени је много стало, да ме читалац разуме. Кад је Парца био у једном селу он је кињио једног сељака богатог газду и није му дотле хтео сина венчати, што му је неколико само недеља до приписаног броја година недостајало, докле му није сељак обећао дати пласт се.на. Кад је поп свршио венчање он, како му било понестало сена, погоди троја кола, па хајд' с људма по сено да превезе пласт Ал' хоћеш, тамо чова спремио оклагију позамашну, па неда ни промирисати, „грдни попе, какво твоје сено у моме котору! кад си ти њега купио кад ли платио!" Поп шта ће но натраг, јер да скида чивит с коже па да га продаје женама за бојење пређе, није му се видило пробитачно. Е од тада се, за то што није смео никоме ни зуцнути о тој срамоти, ни тражити другим путем н судом, оно шго не може добити он се зарекао, да ће само примати „мутаве" т. ј. новац он не уме да прича, мален је и стане у сваки шпаг а немора се с колима као пласт преносити. (ПродужиКе се.)