Starmali

158

„СТАРМАЛИ*- БРОЈ 20 ЗА 1884.

Проба пера + XXXIV..// Из ништа — нешто. Кад ја што надрљам, Нек се не замера. Та за бога, то је Само проба пера. Сада ми баш ништа На ум пало еије, Па гле и из тога Створих строфе двије. Еад то тако иде, То је моја срећа ; А из тог се створи И строфица трећа. Хоћете л' још једну? Изволите: ето ј' (Па можда ћу што год Замислит' у петој) Не долазе мисли, Ма да с' чело гњечи, Но где нема мисли Може бити речи. Ал кад ја, малоглав Писац још се не дам, Већ без мисли ево Створих строфа седам, Помислите, колко б' могли Други да саставе Из велике своје, Још празније главе. XXXV. Примерна жена. Кад год Пера доцне дође На прозор не куца А врата му већ отвара Добра жена Јуца, Из далека она њега Чује како штуца. XXXVI.$ Молитва једне Бошњакиње. Молила се једна ж на, Бошњакиња, тужна лица: „Дај нам, Боже, вишест-ена, А мање — стеница!" Г-д-н.

Пре ће коњи научити. Путовао сам летос званичним послом у В. Возио ме један Шокац из истог места. Како се браца прилично насвирао, то ми је путем певао песму: „Видиће се цурино поштење", и т. д. али тако исквареним гласом и кревељећи се, да се немогох уздржати, а да му то неприметим. — Ми, ПГокци, тако пивамо; а знатели ви боље ? — Него ? па му отпевам ту песму онако по српски. — Бога ми господине, то је много липше, него што ми пивамо. Дедер те ви мене научите, па ћу ја пивати нашим Шокцима. Из дуга времена отпевах му неколико пута ту песмицу али мој Шокац немогаше никагсо да опорави. Чујем га, где полугласно проба, али неиде никако. На послетку окрене се мени, пак ми рече: — Госноди'не, та ми смо Шокци луде! од кад ја пробам, па немогу да погодим. Па онда стаде шибати коње. — Де! тамо њима овога и онога. Још ће те ви пре мене научити. Две стране. Кад човек кроз прсте Гледи неку ману Свака ствар имаде Своју добру страну. „Виделу" су обе стране Врле и ваљане, Да с' у њих замота Комад шунке слане. АЦКО.

М а С а. В л а д а л а ц. Шта ј' то народ М и н и с т р и . То је маса Владалац. А од куда знате ? Стармали. Јер од њега они беру Најмасније плате. Б е р а. Ко ништ не верује, што вера налаже, тај на овом свету, неће бити блажен; ал ко све верује, што му други каже, тај на овом свету, неће бити спасен. Гиган.

Чудан наслов У 78. овогод. броју „Видела" има уводан чланак под насловом : ПомозиБог; — Збогом!!*' — По нашем мишлењу ове би речи боље доликовале за донуну н а с ло в а каквог великог госнодина, н. пр. министра, или председника скупштине, него за наслов уводноме чланку једног политичког листа у Србији.