Starmali

172

9 ОТАРМА.Ш* БРОЈ 22. ЗА 1884.

* * * + Баш кад се појавила к о д е р а у Европи, донела је новосадска ренрезентанција закључак, да се од сада састаје свака два месеца, а дотле су држане седнице сваког месеца.

И В Е Р Ј Е, ЛГ I Општа је тужба у Новом Саду, да публици одвећ досађују просијаци. Многи се увуку у кућу, па кад никог не нађу, а они сами себи уделе из кујне по коју сребрну кашику или такво што, С тога почињу „хаусхери" већ и код нас да уводе обичај ведиковарошки: онде т. ј. има на капијама табле, на којима пише: „Веие1п 151 т сИезет Наизе уегђо!:еп." Па наши „хаусхери" стављају на капију српске табле: „У овој кући забрањено је просити." (Но чинимо пажљивима оне в хаусхере", који имају кћери на удају, да такве табле не истављају, јер би се могла каква неспоразумлења изродити на уштрб њиховим удавачама). лг I На изложби видимо извезене ликове многих српских песника, као Змаја, Лазе Костића, Мите Поповића, Бранка и т. д. Но песника Б. из Вршца не видимо да је хоја извезла, што је ведика штета и погрешка, но њега ће когод можда фотографирати, само модимо да га добро трефи, с тога нека не чине то у помрч и н и, јер се прп дневној светлости може боље т р ефит и. I Мали Лаза чуо је често у кући, кад се мати и отац што разговарају, реч трагедија, но није знао шта то значи. С тога ће запитати једном овоју матер: — Мати, шта .је то трагедија? Мати му у шали одговори: — То је кад је ко неваљао, па га мати истуче а он плаче. Лаза ће тај исти дан у разговору са својим неким другом рећи; — Код нас има сваки дан трагедије! I Дивно је и красно дело наших женских друштава, што су приредили тако лепу изложбу, али ја бих имао само то да пребацим госпођама одборницама, што нису галантне. Зар не би лепо и галаптно од њих било кад би оне сваком госту, сваком гледаоцу, који на изложбу дође, по какав леп изложак за спомен ноклониле; на

нример: једном какав леп везен пешкир, другом шарен ћилим, трећем колевку, четвртом папуче и т. д. Ох, како би онда у депом спомену остала изложба ова а свет би са захвалношћу признавао галантерију наших штованих одборница ! лг I Многи гости што беху при отварању изложбе у Новом Саду, приповедају, како у Новом Саду влада велико гостољ убље. Јест, јест. Сваки с т о може бити покривен и пун, а може опет бити празан и г о. Странци су, као што рекох, у Н. Саду приметили велико гО-СТО -љубље.

Проба пера. XXXVII. Посматрање на даћи. Која баба при опелу Више суза пролије, Она богме и на даћи Више вина попије. То је са свим логично И физиологично. Буде каткад на даћи Вино права буза, Ипак више вреди Од бабијих суза. ХХХУШ. Где слободу штампе Сила тако спречи Да постане баром Пуном жабокречи. Утопит' се може, Ко тамо потече, Ал — пливат' научит' Ту карактер неће. XXXIX. Ђаво и сватови. Више пута ђаво (Да му време прође) Кад се когод жени У сватове дође; Благослови па остави Даре иза врата: Мужу боцу вина, Жени шпил карата. Г-д-н,

Из школе, Катихета. Певај, Стево, велико господи помилуј. Стева. Молим, господине, дајте ми катавасију, 1 — не знам на памет. П — ар.