Starmali

„(М рмали* врој 23. за 1884.

179

Ћира. Ала богати шта мислиш ти о тој, тодико ваглашаваној европској мирољубивости ? Спира. Ја не мислим о њој ништа. Него волео би знати шта Хинези о њој мисле. Ћира, Они мисле, да су се европске велесиле искрено загрлиле, пиле би брудершафт, те су у н е в иности својој послале Франдуску, да им донесе мало теја, како би што дуже и веселије могле мировати. То мисле Хинези. Спира. Баш су прави Хинези!

Ћира. Лане је у ово доба било у Србији још ваздан шаљивих листова са карикатурама. А сада ни лека ради. — За што је то? Спира.Сада је поправљен закон о „слободној штампи." Он је сам така карикатура, да других карикатура не треба. И В Е Р Ј Е. :у: I Новине доносе белешке о Давиду Старчевићу и о сликару Макарту. 0 једноме јављају да је полудио, ал 1 сам заборавио о којем од љих двојице. 0 обојици пак кажу, да су д уг у љ а с т о г формата.

— Е па хајдемо! наваљиваше домаћин. А проводаџија је мало оклевао, послуживао вином и меканом лепињом а међу тим је поручио Мити, нека гледа шта ће, јер ту су већ дошли загледачи и тек што му нису банули на врата. Сад се Мита бади у бригу, шта ће и како ће, кад дођу загледачи па виде да машине нема ни од корова (а корова је већ у кући било доста). Но наде му паметна мисао у главу, па се бржо боље отресе од прашине, како је дошао од Исакова магазина, па терај преким шором к мајстор Шандору кројачу. Мајстор Шандор није био код куће, ал тује била мајсторица, а Мига је стаде мољакати да му позајми њихову машину само на по дана, да је понесе кући, доказивајући јој како има много да штепује, а он ће њој добро платити. Мајсторица се с почетка не даде ни осолити, али кад је већ за добру плату, ево му машина па нека је носи, али сутра зором да је опет врати. Сад је Мита био пун радости; те тако не имајући каде ићи по кола (а није их баш ни имао) упрти машину на леђа па хајд преким сокаком, да га не би загледачи одкуд опазили овако натоварена. Мало преким сокаком, мало кроз баште, еле он стизке брзо кући. Сад се није смело дангубити; брзке боље смести мадшну на сред собе, па како није -знао сам намашини ши-

Проба пера. хи . И живот је шнола. И живот је школа, И то здраво јака, Па ипак је у њој Много лоших ђака. Волео би знати Би ли профитир'о, Кад би когод ову Школу репетиро. Х1ЛК Голуб гушан. Наш је Душан Голуб гушан. Голуб зато, јербо Жену слепо слуша, А гушан је: — јер га Жена ипак г у ш а. ХШ/ Смешан двобој. »Како може двобој бити смешан? Пита ће ме неко. Кад то не Ои могло бити Ја вам не би рек'о, Докашћу вам и примером, Ако вам је воља: Кад се двоје боје Од празних пиштоља. д—Г—н.

ти то посади своју сестру за машину, која је тај посао тако исто разумевала као и он, али дочепавши се машине поче је и рукама и ногама терати, а међу тим ђувегија расу свуда по столу и кревету силне неке комадиће, што му је јога од солдачије остало, да изгледа као неки многи покројен посао. Тек што је то било тако мајсторски разређено, ал куц, куц па вратима и ето уће проводаџија са загледачем, који таки опази машину на среда собе по столу и кревету расут многи скројен посао. Е сад се загледач потпуно увери да је Панта лагао. —- Али нико није знао да у машини нема чунка, што је могло врло лако целу ствар да поквари. Није знала ни мајстор Шандорова жена да је Шандор пошавши у Сегедин на вашар понео собом и чунак да га оправи. Али шта нам је до чунка стало, кад се загледачу у Митиној кући допало. На чим он из куће а Мита опет машину на леђа па истим путем којим ју је и донео однесе је опет мајсторици, захвали јој и плати што је обећаоНосле неколико дана била је јабука, а после неколико недеља и Митини сватови. Па и сад се још веселе, — кад се не туку. сфотографирао Србобранац.

\-чз