Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 23. ЗА 1884.

181

Апотеоза камили (11о П. В1.) Седимо у хладу ја и браца Вића (А то се разуме, поред добра пића) Куцајућ' се чашом и палећ' цигаре, Сетимо се далеке пустаре Сахаре. Еако ли је тамо на оној омари, На оиоме песку што га су^це жари 1 Како ли је тамо, где нема подрума, Да прибегнеш вину од страшног Самума! Па ко добри људи поред добра пића Узданусмо дубоко и ја и браг Вића. Сетисмо се жарких азијатских сила, И ја дигох чашу у здравље камила: „Ој камило драга, ретки божи створе, Ја у твоје здравље пио би до зоре. Ти недељу дана издржиш без нића, За то ти се дивимо и ја и брат Вића. Морамо ти за то дати хвалу многу Јер ти што си кадра то људи не могу. По недељу дана живота без цврка, По недељу дана не оквасит' брка, То је бог и душа, способност голема, И човека таког (бар у Бачкој) нема. И када би било игде таког чове, Заслужио б' да се — камилом назове. — и Како поп Лошо чита молитву, Једап пут, путујући он паиђе на сељака јако болеспа на путу, те ће му сељак: „Молим те поно очитај ми молитву." Ноп ће Лошо: „Оћу само цванцчку на петраиљ!" Сељак: „Ја ћу теби драги попо чим молитву свршиш поштено платити". — Узме пои Лошо и очита молитву ; али када је свршио читање изаенади га сељак са речицом: „немамти поао чим платити!" Поп љутит скочи на коња гладећи браду и мрмљајући!" Идући путем наиђе на другога сељака и тај га почне молити да му очита молитву. — »Оћу, оћу, само ми унапред плати" — „Ја ћу теби оче платити — само очитај" — „Нећу него новце иа патраиљ извади па ће бити." Сељак извадн новце и плати попу Лоши; али кад прими новце поп узјаши коња и не очитавши молитве пође. Сељак запомаже и почае молити да му пои очита молитву или врати цванцику. Сад се поп Лошо поврати и повиче: „Мучи балавче једаа — ја сам твоју молитву очитао већ давно". „Како то попо?" „Ја сам једному очитао молитву мало пре, тамо на путу па ми није платио, ти си платио и теби ју сад продајем иди у то и то село и одмах је узми, твоја је и божија" — Оде тај сељак и побије се са оним другим. Пол Лошо више никад није читао молитве прво док му се не плати. Тако је било вовремја оно! А сад?? прибележио: Каменко.

Познато је да Герман Анђелоћ овде код нас нема друге титуле него „Његова Наименованост." Та титула одговара фактичпој истини, и Аађелић се на њу не срди, него каже да се њоме још и поноси. Али, кад је оно Њ. Наименованост тумарала по Београду, онда је „Београдски Дневник" стег'о срце, па је хтео да му, ;ао госту и он тена онако како му се и код куће тепа; те га и он назва титулом Наименованости, Јест. — ал што је код нас свакидашња фраза, то је у Београду сптеп 1аезе Мајеви^з. И „Београдском Дневнику" обесише тога ради горопадан процес о врат. Ми смо већ одавно знали да Београдска званичност не води рачуна ни о најважнијим осећајима овостраног српсгва, али да ће највећи душман права и автономије наше у виделовачком слепилу наћи свога жандара, — то је оао што нисмо ни помислили, и што морамо забележити најозбиљнијим речима — у овом шаљивом листу.

Ала је потревио! Мајсторица кува у кујни ручак, а шегрт у соби љуља дете. Дериште никако да заспи него се дере, као да га гуле. Мајсторица повиче из кујне: — Та певај му штогод, небил' заспао. — Ал незнам ништа, мајсторице. — Та ваљда си научио штогод, кад си био у школи. Иевај му какву црквену песму. Шегрт љуљајући дете, стаде по такту да пева: — Свјаги Боже-е-е, Свјати крепки-и-и, Свја У том мајсторица, као бесна, улети у собу; зграби шегрта за косу, па га стаде дрмусати, говорећи: — Обешењаче једап, ја ћу теби показати шта ћеш ти мом дегету певати.

Разни погледи на свет. Један врло замишљен ђак положившн матуру писао је иисмо двојици својих другова и питао их, незнајући коју струку да изабере, шта они мисле о цели живота људског и како би он најбоље свој живот провео? Одговорлли су врло занимљиви и колико сам запамтио то ћу да саонштии читаоцима „Стармалог". Један му друг беше идејалиста — тај му је дуго разлагао у врло патетичном писму, како је цељ живота истина и срећа. Првом нас води наука, а другоме вера. Лепо је допринети усавршењу науке ма и једно зрнце, али је светије стварати срећу у селу и међу ближњпма. — А други, весељак и практичар одговорио му је само овако; Цељјеживот.а главом о дувар.