Starmali

„стармали" број 25. за 1884,

197

И В Е Р Ј Е. I Из Загреба смо добили један „ивер", који управо пије ивер, него прилична батина, тако да нас је баш јако заболело, кад смо је добиии. Добили смо једну „позивницу," којом тајник ■српског црквеног певачког друштва сазива чланове ва певање. Из позивнице те видимо, да је у томе друштву званпчан језик хрватски а писмо латиница. На позивници је потписан тајник друштва, који је уједно и посланик хрв. сабора, па и члан „српског клуба," који је недавно тражио и нашао на <;абору васностављење ћирилице. Ако ћемо ми на сабору тражити ћирилицу, а у свом рођеном криду без икакве нужде љуљати и неговати латиницу —-„5апп АЉеи, Зсћа^г, 1е1зе \уоћ1!" Још нам пишу из Загреба, да многи чланови и с т у п а ј у због таквог газдовања из певачког друштва, те да ће при освећењу српске цркве у Загребу певати 6—10 чланова хрватског певачког друштва. Радујемо се да вам и хрватска браћа славу увеличаЈу, али би желели да то буде из љубави и братске слоге, а ее из нужде, што немамо својих певача, .а овамо смо певачко друштво! УГс1еап1; сопзшез . . . лг I Мој пријатељ Гаца баш је добар геометричар, а 1т ' у овом случају, што се недавно десио, канда га је геометрија мало изневерила. Био он са сестром на балу. После поноћи зажели сестра да иде кући и Гаца је лепо отпрати. Но како је имао вољу да још коју рекне са својим добмало је шта о њој знала. Слушала је да су у старо време погрешно веровали да земљу неки велики во на роговима држи, па у мал' се не превари да тако одговори. Али баба, што за фуруном сеђаше пресече јој реч; — Бог, шинко, бог и земљу и нас одржава. Мали гимназиста све то пажљиво слушаше, па немогући отрпети да Нинко победи са погрешним мислима, скочи на ноге, прекрсти руке ко по богу за школском клупом и поче брзати : „Земља је наша округла као једна лопта; Она се окреће око себе и око сунца; отуд долази дан и ноћ и четири годишња времена; она ни на Јчему не стоји него плови по ваздуху ко лађа по води; она својом иривлачном снагом одржава — ћути брбљавче један док ни си сад стрмоглавце излетио — продера се Нинко љут као рис. — Али, господине, дете право каже, тако и јесте: . сунце стоји а земља се окреће — започе Јуца. — Е, то је права будалаштина! . Сваким даном гледају како сунце иде и они опет веле — стоји. А зар не би ова кућа сутра била на деветом брегу да се земља ■окреће?! То угријане главе веле; то ћурке говоре! II они знаду боље од мајора ! То је увреда! Чес! Чес! — Вама се нигда ништа доказати не може, господине, као једном најпростијем глупаку! продера се Јуца љутито.

рим пријатељима, то остави сестру код куће, закључа за њом капију, кључ понесе па хајд' опет на бал. Ал 1 ту се богме развезло друштво, нико и не мисли на кућу. Трајало је то не само до зоре, него и преко зоре. Кад је дан већ увелико освануо, водоноше већ однеле воду увелико кући, а краве већ одавно истеране у поље, онда се сети мој Гаца, да је у њега кључ од капије, те је крава остала код куће, нису је могли истерати у поље, јер је капија закључана, те ће кукавна крава цео дан и воћ гладовати. — Терету мој! повиче и похити кући, откључа капију и потеже у шталу. Но краве ни од корова. Виче и пита сестру: шта је море, а где је наша крава? „Па истерава је у поље!" Сад мој Гаца метну прст на чело па штудира и штудира. Како су могли краву истерати у поље, кад је у њега кључ од капије. Превртао је у памети целу геометрију и физику, Питагорино правило и Архимедов закон, ;.ја, не да се протумачити ! Најпосле понизи се да запита сестру своју : — А море, сејо, како сте ви истерали краву на поље, кад је у мене био кгвуч од капије? — Па лепо! Увели смо је у кујну, па онда у собу, одатле у салон, затим у дућан, па онда на сокак! Гаци је сад тек било јасно и природно, и чисто је од то доба изгубио пасију на геометрију, омрзнуо на синус алфа и косинус бета и сасвим презрео абсцису и ординату, као да их никад није ни волео.

Из Ирига, Ирижанпн: Та је ли истина, да је и Герман препоручио Васу ђурђевића ? Крушедолац: Истина је, — али је и он Герману нешто п о р у ч и о. Ривичанин: Е овда смо поручали. — То је увреда!Чес! Чес! викаше непрестано НинкоОва дерњава господина Нинка чула се на четврт сата даљине. Но то се хтеде и стишати али госпођица Јуци Нинкова ларма беше повреда чести па ти скочи и она: — Не'ш, господине мој, ако сам ја женска страна и ја нешто знам, свак има своју чес; ви се можете титрати с ким другим а самном — де! Чујте, није ово касарна! — Чес, чес! то је увреда ! — продера се Нинко колико игда може; скочи опет, трже сабљу и њом ману неколико пута по ваздуху. Од велике дерњаве заљубљених јарана и од голе сабље Нинкове — поче ђачић из свег грла запомагати, јурну из собе и тиште се преко улице колико потрчати може. Баба, која беше закуњала за фуруном ђипи из-а-сна нако буновна и угледавши голу сабљу стаде лелекати и нарицати да је цео комшилук пробудила. А мачка, што лежаше у крилу бакином надиже реп, ђипи на орман, довати се преко неких тањира и стаклета да их је више од десет искршила; пси напољу урликаху и дераху се; људи и жене трчаху као на пеку весрећу у глувој ноћи ! Само су жандари били кадри да поврате ред те вечери у кући баба Јокиној. (СвршиЕе се.)