Starmali

„ ОТАРМАЛИ * БРОЈ 32. ЗА 1В84.

Ћира. Јеси ли читао Аксаковљеву причу, које се сетио говорећи о тројецарскои иријатељству. Спира. Читао сам. Оа ту Русију назива: И в а н о м, Немачку К а ри ом, а Аустрију: К л и м о м. Ћира. Да, тако их је назвао. Спира. Што Русију зове Р1ван о м, то већ разумем. Што Немачку зове Карном, то ће бити због Карпата, до којих би се радо пружила, — али за што је Аутсрији дао име К л и м, то не разумем. Ћира. А видиш то је тек најјасније. Спира. Ваљда мислиш, да је Аустрији суђено, да само главом клима на све, што она друга двојица закључе. Ћира. То нисам рекао. Него Клим се зове за то, што је уиућена тамо, где ће се тешко аклиматибирати, ма климала ма неклимала. Ћира. Паметан је министар Калаји; зна ои шта ради. Он је само усмено назвао босанско — херцеговачке усташе *р ајберима," ал то није дао никоме на писмено. Спира. Не разумем те гата мислиш, Ћира. Но па за бога, кад једном историја иотврди да ти људи нису били „рајбери", онда, ће и Калаји казати: „Нисам ни ја њи називао „Ваи1)ег а -има (ту су реч новипари хрђаво написали). Ја сам само казао, да су ВеЉег-и, с којима смо имали непрестаног Ве1ћпп§-а. Ато нити је лаж ни каква увреда за њи. Спира. Видиш молим те, д о б р о ће се извући. Само не знам хоће ли се с к о р о извући.

Тада уиита другог. Реци ми ти верујеш-ли ти у Бога сина ? Неверујем! То нико други био није од наш Харалампија. Онај што је јуче седио на другом месту задоцнио се те је тако Харалампија седио на његовом а он на Заплеталовоч месту. Кад је Хћралампија одговорио да неверује врло се учитељ чудио, оштро га погледа и рече: Добро се промисли па чуј шта те питам. Још ћу те једаред питати : Реци ми: Верујеш-ли у Бога сина ? Не! одговори Харалампија сасвим одлучно. Јако се томе чудио и школски надзорник те рече учитељу : Дозволите, да ја упитам малишу. Те се окрене Заплеталовом и упита га: Шта је узрок, синко? Зар ти баш не верујеш у Бога сина? Не, одговори Харалампија, то верује овај до мене а ја верујем у Духа. Ето каква несрећа може да се деси, кад није сваки н а с в о м м е с т у. Колико има и данас таких Заплетала, који нису н а свом месту и заузимају висока и одлична места. Још ћу Вам нешто о Харалампији причати: Зашто је Харалампија плакао кад је био на свадби?" т. ј. ако „Стармали" буде имао доброту штампати. по немачком Иже Мисљетовиђ.

Ћира. Волео би сам зиати колике куће морају бити у Африци. Спира. Од куда ти се та радозналост пробудила? Ћира. Та читао сам у новинама да тамо само дуж неког конга живе 49 милиона људи (а у моме конгу не могу ни двојица комотно шетати). Спира. Е брате, различни су коегови на овом белом свету. То и Бисмарк зна; за то је и сазвао конферецију у Берлин, да се посаветују о томе великом конгу. Ћира. Како ће га боље расконгати.

Проба пера. 1.Х1У. 0 Ђаволу и о миру. „ђаво не да мира" Тако с' често вели. А би л на то што год Надовезат' смели? „ђаво пе да мира" Ал кад нам га даде, ђаволски га скупо Наплатити знаде. БХУ. Попа и начело. Запитао неко Попу свога села: „Тако т' бога, попе, Ког си ти пачела?" Питање је било Измеђ четир ока; Уеп^аз т тто А чаша дубока; И попа му рече — Пошто чашу смота: „Моје је начело Да иостанем ирота." иш. А(1 уосет: „начело' Има једна земља Где се вако каже: Народу н а ч е л о Ништа не помаже. Без начела бити, То нек им је дика; За то ће им влада дати Доста начелника.

Г—д — н.