Starmali

§ ОТАРМАЛИ" БРОЈ 83. зА 1884.

259

У Ш Т И П Ц И. А Г. Драгутин Јовановић доказује у једноме чланку, да наш првак у пчелареау г. Ј. Живановић незна шта је рђ а. (Но сад, кад је прочитао чланак Драгутинов ваљда је видео шта је рђ а!) * * * □ Исти г. Драгутин, као адвокат пчела раденица, тужује г. Живановића, који је за пчеле употребио реч ,марва," због увреде части. Г. Живановић се осуђује, да мора на немачки превести г. Драгутинов чланак „Живот и развитак пчела" (ако т. ј. нијевећпреведен пре него што је српски написан). * * * х У Вршцу тако отимају маха разна наименовања, да би виша власт ваљало да подигне карантене и да пошље велики квантум карбола, да се та нечистоћа људски дезинфицира. * в: * О Направили су читаву хуку буку, што је гђа Ленка Гердечева наименована за вршачку учитељицу, и што је владика узео г. Нику Мандукића за свога сек г етара ; — та то није никакво чудо, чудо би било, да је г. Ника Мандукић наименован за учитељицу, а гђу Ленку да је владика узео за свога секретара! * * * §. Ако и у Орловату буду бушили артески бунар, назваће га без сумње „Цијуков студенац." * * * ^ Поп Шандор у В. сгупа у „друштво умерености," и тако ће од сад мртваца до гроба отпратити, јер се више неће журити, да благовремено стигне владици на ручак. Ал има нешто на овом свету, што ми не да, да ту моју дужност савесно испуњавам, а то је „љубав" према теби злато моје." И каква још чуда и покора не чини љубав; једном речи; пословица света не спава мирно (ко ће то веровати — ал четвртина зацело). Фала Богу кад ја нисам заљубљен — заврши Никица — те бар мирно спавам ч поче певати: подрж' Боже овако. Другови су му се смејали а његов највернији, пријатељ Зорњача рече му: и ја сам се тек скоро заљубио. Пре неколико дана опазих једну на лађи путујући у Б; такве лепоте нисам никада видео — само сам мало с њоме разговарао, поклонио сам јој једну лепу крушку, за коју ми је обећала, да ће ју чувати за успомену. С њом је путовала њена гђа мајка и један официр. Да потраја дуже до А. још би отишао с њи ма до Б. да се нагледам те леиоте. Ал' запамти Нико! да ћеш се и ти кад тад заљубити, ал тешко да нећеш бити гори, већ ма који од нас, који смо заљубљени. „Никада" одговори Никица горко. Никица је био родом из Ж. Баба је његов имућан човек, има преко триста јутара земље, силне салаше и винограде а Никица му је јединац. Када је Никица свршио седми разред у М. мишљаше он, да ли да га пошље ионово у М. или у коју другу варош, да сврши још тај осми разред. Носле дужег мишљења реши старац да га

* * % Сад кад су Гергејија рехабилитирали, што је положио оружје код Вилагоша, ваљало би и ми да рехабилитирамо оне, који су летос у Кикинди-Вилагошу оружје положили. * & * х Ко каже да наши „нотабилитети" нису у овој нашој борби победиоци? Та зар нам нису о т ели заставу („Заставу") из руку ?!

Д 0 П И С, Прочитајмо лањски допис Што из „Бачке" дође, Где „Застава* јасно кличе. . . Герман с' Тисом како прође! А сад узми други овај . . . Из Голубинаца Па са горњим сраввит' пробај, Видићеш м екушца! Па с' и опет запитајмо. . Ко наш народ гази, Или овај што потајно Народ с' црквом мрази, Или они који све нас Упућују где је спас! — ек —

пошаље у Б. где ће се још боље изобразити у немачком језику а после нек сврши где год економију. „Каква права, каква медицина — мишљаше он — сврши ти економију, па ево ти земље, које хвала Богу доста имамо, те управљај њом како те Бог учи. Када је дошло време да Никица полази, опрости се он са својом родбином, те отплови парнеју кораблеју у Б. Када је Никица у Б. дошао, није могао за дуго да нађе себи удобан стан. Премда га је његов пријатељ неки Мирко Благовић, кога је у Б. затекао — водио по читавој вароши; остаде он ипак скоро две недеље у гостионици код „златног јелена." 'Гу се јако добро осећао — а како и неби. Музика је скоро сваки дан свирала нред том гостионицом — сва младеж вароши Б. шеће се туда. Тако једног лепога дана — а био је баш неки светац — свираше пред златним јеленом музика. Мирко је дошао код Никице и позвао га, да се мало прошећу. Никици је то јако било по вољи. Елем он ти се накинђури, навуче рукавице и са штапићем у руци поче са Мирком шетати се кроз дрвећем засађено шеталиште. У Б. је било јако много лепа света. Мирко је знао да Никица није заљубљен, ал није ни он од камена и то је добро знао. — С тога отпочне разговор о женидби, неби ли и Никици отворио густ, да се жени. У свези са женидбом је наравно „љубав." Мирко је Никици о љубави *