Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 1. ЗА 1885.

све има у тој чашици воде. По њојзи пливају чи таве кладе и пањеви а има у њој животиња велнких као кокошке." Цело се министарско веће ускомеша, те узе огорчепо световати, шта ће и како ће. Ал то беше рачуп без бирташа. Устаде мииистар финанције, те им огорчено подвикпу : „Јадни пе били; та зар ви не можете пајпре промислити? ! Зар пе видите, где дотерасмо државу до пропастп; зар не видите да нам усапуше сви повчапи извори ?! Ево сам због тог запао већ у очајање, а сад кад пропађосмо студепац, из кога у једпој малој чашпци воде пливају чптаве кладе и пањеви, а има у њему животпња великпх као кокошке. зар још да се буппте против тога ? Зар не знате јадпп пе били: ако нам тај извор не подигне државио благостање п не ставн нас на ноге, пеће пам нико помоћи. Пего одма шиљнте људе онамо да извлаче оно гориво и јестиво, које лежи у том извору, те да се опет оповчимо. . ." Другови министра фипаиције узбезекпуше се, по одма затим прснуше у смеј. . . Ал опет се зато ие окануше Буриазова посла. Отправише чашу воде на полицију, са паредбом, да се тамо хемијски пспша. Па ако баш и нема у њој кладе и пањева, можда ће бити — отрова, На пештапској главној полицији баш су у опо време пеки чиновпици примали мнто и глобили иарод, због чега су даиас затворепи. Бнло је поваца, па со богме н пило. Једпог јутра дође шеф иеког одељења мамурап у звање, иешто му се ужегло грло од шампањца, те у забупп испије оиу чашу воде. Сад нема више ,,согриз с1е11сЦ". Сиромах Заплеталов узкубурио шта ће он да пошље, кад ни сам нема а срамота је да што непошље; те ће ре^и својој баби: Јеси чула бабо ! Ми пакаљасмо. Добро ићи а боље пеићи. Осим опе шупке у димњаку ништа више немамо што би могли послати, па хајд да је ношљемо. Немарим, па пек иде. Истипа, да ми је врло жао ал шта зпамо. Мати, рече мали Харалампија, који је сав разговор чуо, иоведите и мепе у сватове, тл.мо ће бити силпа комшијпска деда. Иа зашто да пе, — рече мати окренувшп се оду. Пемож' бити рече одлучпо отац, срамота је да нас троје идемо поред слаба краваља. Но, па могли би још шта послати, рече мати, па да и њега поведемо. Па на пример шта ? запита је муж, — ја не зпам, шта би ми то још имали да додамо. Старог петла, рече мати, тај и опако више пе вреди, не кукуриче и Боме су те бабе досетљиве! Кад држиш да нам пето невреди више а ти му заврни шију, па га пошљи, па ћемо и Харалампију собом повести Али ти кажем, деране, окрене се Заплегалов отац сипу, да ми се својски набокаш, да после три дана пе мораш јести. Тако ћемо паћи рачупа. Не бој се, чоче, ништа, рече мати, та једе ти тај к'о маторац. Поједе тај гдекоји пут за три тота.

Бурназ се расрдио те не шаље другу воду и тако је ствар легла. . . А Мплетићев студепац бруји п даље, а већ његов жубор зпате шта нам каже. 0.

Боља је и 81о$Л, него неслога. У Нанчеву има кућа, пе баш мала, Што се пегда лепо српском „Слогом" звала Та се кућа држи још имепа свога, Само сада на њој пише 'вако: „81 о § а". У тој кући сада сиромашак једап Чипи све што може, подузетан, вредан. Ако је кривица, баш његова пије Што су ку,ћегазде продале акције. Он би хтео врагит' стара доба мила, Али нреко пуга пе да јача сила. Сиротињу гони повог доба тама, Која се оружа и — клепетушама. •XКо ме не разуме, нека се не једи. Та ситница само за Ианчево вреди. *) Спиридон.

*) И од сада, као н до сада, гледаПемо да у „Стармалон" буде што мање ствари, које иису од ошптлјега иитереса. Али локалпе стварц којег веВег српског места вмају право на изузетак од овог иравила. При овакиА допнсима, нотребно јо , да у пмену пошиљача имамо гаранције, е нпсмо заведеии. II ову сио несму само на ту гаранцију примили. Ур. Мати се није преварила ! 0 великој свадби, о вечери, богато иамештеп сто а њих троје седили су једно норед друго. Ни једап тањир попуде не пустише из руку док га њих троје не смирише; кад на једаред би њима свест а Харалампија бризпу у плач. Деране, што се дереш ? упита га мати. Не могу више да једем, одговори Харалампија кроз плач. Но па трпај у џеп ! шушпе му мати. Сви су нуни! продера се он још већма. Шта му је ? упита отац Харалампијип. Загрци'о се. Огигала му мрва у зелењак, рече мати брзо; јер није хтела, да и други примете, шга се збива. Прође свадба, опи пођоше кући, а мати Заплеталова нриповедаше пуз пут нрави узрок детињег дерања. Тада ће му отац рећи: Н треба да трпаш у џепове! Само остани при томе, па ко зна можда ћеш и ту кадгод бити славан човек, (сад је барем лако, мало више улагивања па готов пос'о) можеш бити н. пр. код нашег г. грофа комориик ил форишица или други чиновник, опда заповеди нека ти дубоке џепове праве, па трпај све чега се дочепаш, па опда нећеш бити сиромак Заплеталов ; јер, синко. данас у свету невешт човек кубури као ђаво, ма како био взљан, а вешт, ма се и заплетало звао уме да се протура. Иже Мисљетовић.