Starmali

14

„СТАРМАЈШ" БР. 2. ЗА 1885.

Проба пера, 1АХХУ. У т е х а. Доста сам надрљ'о За годину дапа. Мале песме једва с' сиде Из големих мапа. Све сам писо пешиде Ал ми није жао Да сам јах'о Пегаза, Већ би с њега спао. 1ЈХХХУ1. Пријатељу, који би се женио, па ме пита за савет. Благо оном, ком је жена Као горска вила, Па у мираз донесе му Бојачање крила. Ал така се цурица Крије у залађе. А љубав је слепица Не мож' да је нађе. БХХХУН. Мајстор Сима. Питао сам мајстор Симу, Хотен' шалу збити : Шта б' радио, кад се випо Не би дало пити? Али мајстор Сима Није се помео, Одговор ми брзо даде: Ја би га гад јео. БХХХУШ. Нова астрономска теорија. Земља ј ' наша чигра И то поголема, Вргила се не би Да свог бича нема. Кад та чигра хоће Да се заустави, На небу се одмах Ренатица јави. Ошине је вешто Својим дугим репом, А земља се врти даље Готовошћу слепом. Једанпут ће репатица Земљу омашими, И бог ће је караг', Ал ће доцне бити. Г—д—н

Мисли једног дрвеног филозофа За дивно чудо ! Та фукара, тај прост народ, толико се пати г л а ђ у, па никако да посгане у г л а ђ е н; а на против: богаташи, што год више једу, све су једовитији.

Слепци, који неће да читају „Видело", неће никада прогледати. Чим опазим да се когод не слаже са мојим начелима, ја се таки сложим са његовим начелима. Иа тај начин могу св:.кога уверити, да ј а имам право.

Пророк је хисторичар будућаости; а хисторичар је пророк прошлости. (Но, ово сам баш генијалпо избацио.)

Којима се мозак суши, нека се угледају па мепе. Ја се дубоко удубим у дубоке мисли и — увек нађем воде.

Ја тако мрзим тај проклети динамит. Да могу, сав би га спалио *) Кад ми се други смеју, то ми је неправо. Ал кад ми моја рођена жепа каже да сам шмокљан, — на њу се не срдим. Јер она ипак најбоље разуме моје високе мисли.

Свака идеја ваља да има у себи бар толико реалпости, да је је и најпросгији полии,ај може схватати.

*) Далеко вам лепа куИа од иас, са такил пасијама, господине ФидозоФе! "Ур.

Из пакрачке дијецезе. 3 о р к а. Је-ли, мати, зашто мени још не расту крила? Мати. Бог с тобом, дијете! Та људи немају крила. 3 о р к а. Ал мепи у школи једнако говоре, да сам ја т и ц а. М а т и. А каква тица ? 3 о р к а. Хрва т и ц а. М а т и (замисли се) — Е онда ће најбоље бити, да и без крила из те школе одлетиш. Седи код куће, па учи што ја знам. Док нам не буде могућно да будемо и Срби и школовани, боље нам је да останемо Срби, — ма и нешколовани. ИГкола, ако те неће утврдити у свегињи нашој, док је мене живе нећеш ићи у школу да се тамо одрођаваш.*)

*) Ово нам се јавља као од речи до речи истинито. А ми оваку српску матер и гљев њеи мпого боље разумемо, него што разумемо срампо мекушство трпдесет посланика српских на хрватском сабору. Ур.