Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 4. ЗА 1885.

Проба пера. ХС1. Нешто о жеђи. Жарко, Богдан, Миле, Баш су муле праве; И они су жедни, Али чега — славе. Жарко, Богдо, Миле, Уде-ли сте среће ! Жеђ се ваша никада Утолити неће. М о ј а жеђ је боља, Ма да није фина : Ублажи се одма После литре вина. ХСП. Идила (која се често видила). Знате л' шта је смешно ? Казаћу вам сваком : Кад се стари деда свади Својом сгаром баком. Дигну суве мишице, А прсте разгране ; Хтели б 1 да се почунају, (К'о у младе дане.) Хтели б' да се чупају, К'о јунаци прави, Ал ни једно, јаој, нема Ни длаке на глави. Па кад виде да залуд Ратну трубу трубе, А они се помире, Па се и — пољубе. ХСШ. Сад веђ ни пословице нису поуздане. „ Ј ака м а т к а, т а к а Катка," Веле Словаци. Пословица може кашто Да се пребаци. Ја познајем једпу Катку, — Жену коне мог Познајем и њену матку Живио је Бог ! Ј а к а ј' матка — (кад Језиком Кону замлаћа) Катка ни.је т а к о јака, Него — јошјача.

из једног села недалеко од Перлеза историчног места, то тако дуго кордонско службовање радо су зачињавали шалом. Обојпца беху у тоне мајстори, на су један другом доскакали. Једном идући по лому преко рита један за другим, онај шго је напред ишао скочи и викне: „Ајао змија!" а овај други цикне: „Ух колика је! а онај први осврне се и запита: „Па ди је?" на што му овај други одговори: „Па ти кажеш!" Д-ц. С и т п и ц е. У читаоници. „Гле како је чист Нагиег Доба лист !" Тако рече Сава Мици У читаоници. Мица му одврати : „Узрок ваља знати Публика га ј' сита, Па га већ не чита." Глувогласије. Јао, јао! Уви, Уви ! А.71 ' смо ти ми Срби глуви, Глувешти ! Не чујемо ни шта зборе Посланици наши горе, У Кешти. (Утеши се мој злослуте, Можда није глувост у те, Него само они ћуте Е-ха-ха! То је лепа.утеха!) Нрешимир.

Г—д—н.

Граничарска шала-

Два стара граничара, који су обојица по 16 гоД'ша као граничари пушку о рамену носили, обојица

Није то све-једно. (Но немачком.) Ко у воду падне како, Добрим надом крепит' сме се: У води је шшват' лако, Испливаће, спасти ће се. Ал ко у глиб јурне, клоне, У том блату грца, грца, И све дубље тоне — тоне, Што с' више конрца. Вода ми је, вода ти је. Сачувај нас глиба боже! Зла му срећа, који мније Да с' у блату пливат' може.

Ј. Ј>

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога* од почетка до данас.