Starmali

(„СФАРМАЈШ" БР 7. ЗА 1885.

љене, а по заповести папиној? — А сад је политика узела б е л у к р е д у, да све то замаже, — да сс Власи не сећају. Чини ли се то масла ради, — и није ли то бело на црно. —• Но Власи се ипак сећају, — само су још слепе влашке дике (г. е. в л а д и к е). Па онда, молим вас, баш да одемо у Велеград, шта би радили тамо? — Да протестирамо!? — То не иде. Јер они протестанте нису тамо звали, него су бацили очи баш на нас православне. Или зар да се дамо тамо (да опрооти Њ, Наименованост) к р и з м а т и! Ни то не иде. Јер кризмање бива у виду ћ у ш к е, — а наша вера и наш образ ћ у ш а к а нити требају, нити их п р и м а ј у, а ко би их примио тај (просто му) нека буде католички примас, — али за православпог пастира није створен. И тако ми, који нећемо да будемо ћушнути (и који нисмо ћушнути) из овога свега јасно видимо, да је ова нова пропаганда са свим у своме реду, т. ј. ако се изговори онако, како је код нас изговарају зсШсе!;: не пропаганда, него — пропа-канда. Но манимо се тога, па да потражимо какву невинију шалу: — Чудновато је, како по који-пут и журналисте такозваних цивилизованих народа сигурно од тешке журности, да испуне лист, избаце какву величанствену бесмисленост, а сигурно за то, што је сада наступио пост, те отуда и у новинама наилазимо чешће на глупост. Пре кратког времена читао сам у једном познатом бсчком политичком дневном листу следећу белешку: , Јучерања вест о смрти глумца X. заслужује малу поправку. Исти глумац није умро, ј е р је из добре фамилије, а осим тога је још и часник у аустријској војсци." Из ове белешке вицимо, да је та мала ноправка истог листа спасла дотичном глумцу живот, а уједно дознајемо, на који би се начин могло најлакше доћи до бесмртности. Треба само сваки, да избере при рођењу себи матер из добре фамилије, а да би био још сигурнији, то иека се потруди, да постане часник у аустријској војсци, чему је довољна само телесна способност, па је онда постигао поред бесмртности душе и бесмртност тела. Та је белешка заиста права германска глупост ! Какс би то чудновато изгледало, кад би се такав начин писања и код нас одомаћио. Зар нас неби изненадило, кад би н. пр једног лепог дана наишли на ову вест у новинама: „Нашим ногабилитетима још није иопало за руком, да нађу, поред већ назначеног шефредактора, довољан број снособних чланова за уредништво њиховог „бити имајућег" дневног листа, јер је забрањен улазак —рогатој марви из Румуније у Угарску." — Ма, људи, где је ту логична свеза ? У каквој су свези наши нотабилитети са румунском рогатом марвом ? Та они морају као покорњејше присталице Тисине идеје одбацити од себе могућност имања ма и најмањег рога. (А и на што би им био, кад се људи не везују за рог, него за језик.) Или узмимо какву другу вест од сличне логике. Шта би сте рекли кад би у новинама н. пр. читали: „Сад је извесно да ће се наш сабор држати у Кар-

ловцима, ј е р је куварица манастира Крушедола била на карловачкој пијаци и купила три вреће рена." Јелте да би то будалаштина била! — Но хвала богу код нас у новинама нашега доба нема таких нелогичности — (него друкчијих). А4 уосега рен 1 Чудно ми је што се „Стармали* чуди, како је могао један манастир потрошити, или бар у годишњи рачун ставити 300 фор. трошка на рен, За то ћу да му докажем да је рен данас у моди, као што пре никад није био: У нас је сада многи свештеник, званичник, доктор, новинар, професор и ђак покварен. Народ је од многа терета изнурен; са својим противницима још није измирен. Многи Србин постаје Назарен (ма да је до сада био у православљу ватрен). А онај који је жезлом и палицом обдарен, његов је сваки корак измерен, како би добио што већи терен, да постане у автономији нашој суверен. Он слуша гласе сирена, а не слуша глас народа (глас сина божија) Није чудо даклем, што и манастирски рачун мора да буде папрен. Где се тако газдује, ту помаже само коренита поправка. И ко год није достојан свога места, тај треба да буде презрен и законитим начином оборен, па био ма ди, То му вели Мади,

П у с л и ц е. Д Албанешка побуна мора бити да је опасна, кад је дожло већ и до к о н з у л-тације. (Илијеможда баш та к о н з у лтација узрок болести.)

Ми Срби, Бугари и Грци свађам о се о Македонију. Ако потраје та свађа, онда ће Македонија бити пре с в а ч а, него наша.

— Руси и Енглези почели се јако разилазити. Али чујемо да се сад опет једни другима приближују (у Афганиставу).' □ Док се у манастирима виче : „Д а ј з а р е н !" донде се у народу шапће: „На за рен".

/ Близу Карловаца напао један орао неког човека, а то зато, јер је човек био згурен, па је орао мислио да је дете. — За то не ваља кад се људи гуре, већ треба сваком приликом да покажу да нису деца.

б Угрон се тужи да се Маџари до слепила р и т е рс к и понашају према Хр-*аћанима. Ми у тој ствари р итерства не опажамо, — али у толико више р и т а њ а.