Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1885.

Ђука. Јеси ли видио да је „Наше Доба" добило од »Заставе" на ускрс црвено јаје?" Шука: ,Па то је сасвим у реду. Само су они око „Заставе" ипак негито превидили." Ђука : „А шта би то било?" Шука : »Кад су се сетили ускрса нису требали пропуститп ни „водени понедељак." А по заслузи и по лепом српском обичају могли су „Наше доба" на тај дап во свја тјашкаја — исполивати". Ђука : „Што јест, ј -от, досетио си се." е.

Априли, ли ? ли !!! Отац Глиша, Тиси креше, Што с' о права српска чеше; Па му вели: само даље. Не дирај нам православље! Већ ми с р п с к а крвца ври Априли, ли, ли !! ! А јединац наш се једи, Те беседи своме деди: Назаренство свуд се шири Пропагаће нам народ мили, Па шта ћемо онда ми ? Априли, ли, ли! ! ! „Наше доба" Ј о т у моли, Па му братски вако збори: Манимо се правца стара Може Србма нанет' квара, Путеви су наши зли Априли, ли, ли !!! Кикинђани сами зборе, Направисмо од зла горе; Доста беше стида, срама, Окајмо се свог програма, У заборав све што би ! — Априли, ли, ли !!! Српска влада сад се брине, Да слободи оков скине; Да уведе „фраје пресе" За славенске интересе, Да будемо своји сви — Априли, ли, ли ! !! Напредак нам свуда цвати, Јер нас српска слога прати; А Тиси се чисто мили, Што смо здрави, што смо чили; Те над Србма свохки бди Априли, ли, ли!!!

Разлаголствија, III. Даклем ће и Лаза Нанчић, ма и против своје воље, по сво.ј прилици доспети у горњу кућу т. ј. у ону жуту кућу горе у Вацу, што је пожутила од једа изчекивајући српске кирајџије. Оно истина, да Лаза није никакав м а г и а т, али је бар некп м а г н е т, који чим се макне привлачи све громове (п Гром о н е) мађарског макро- К о з м е. Долазак ће му бити званичан, јер незван зацело неби ни ишао ; а да неби у Вацу заборавио, да је равноправан грађанин слободне Угарске, имаће право тамо све дотле остати, док га не пусте; уживаће слободу кретања по простору од неколико хиљада квадратиих сантиметара, осим тога од воље ће му стојати избор предмета за своје санове при спавању, слободно ће Му бити читати све књиге и новине, осим оних, што му се забране, а писма на њега управљена не само да ће моћи он читати, кога се тиче, него и други кога се не тиче (без раздике вере и народности) и т. д. Једном речи уживаће Лаза тамо у тамници сијасет права и слободе тако, да најпосле неће знати, где је за нас у Угарској боље, у Вацу или ван Ваца. Али и право му је, зашто се позива на пноземску револуцијонарну омладину младе Италије, а неће да спомене ближу нам „лојалност" кошутовог и ракоцпјевог доба. У осталом и наша пресуда (пресуда)о исходу те пресне парнице неће се ваљда баш дословце тако испунити, а ако се не сме фалити, оно се не сме ни кудити дан пре ве-Ч е р и, те се можемо иадати, да ће Лаза, ма се како довијао истражни судац Чери, и остале овогодишње речери провести без икакве боље (доле боље него горе у Вацу), у толико више, што је прески суд у Ердељу ослободио уредника три-б у не, а Лаза нити је уређивао а није ни радио ни на једнсј буни, те би му милије било, да га при априлској расправи пошљу у Април него у Вац. Кад смо већ споменули горњу кућу, то морамо призеати, да су се наши црквени великодостојници као мађарски магнати сјајно показали својим блистателним ћутањем, те да су, пошто је баш частни пост био (доба метанисања раг ехсеПепсе) потпуно извршили своју дужност, и метанишући поклонили се моћноме Тиси потномагајући као православнп епископи реФормацију горње куће и то варавно по владином калуну, која је била за наименовање а не за бирање. Та зар је и могла његова Наименованост гласати против воље свога принципада за принцип избора а не за наименовање чланова горње куће, кад без наименовања неби ни било „Наименованости* илп као што неко рече у најновије доба ,Неби-раност," а то сигурно зато, што Герман неби рано да се сиђе са митрополитске столице. Пошто је тада био баш велики пост, то је морао наш п о с т ављени патријарх по палогу свога предп о с т ављеног минпстра Тисе уобпчајене црквене часове за време поста за п о с т авити, па све своје празне часове, (а тих, фала Богу, има и сувише) употребити на гласање у горњој кући, да тако потпомогне час