Starmali

166

„СТАРМАЛИ" БР. 21. ЗА 1885.

— То јест видедо би Да није лоше коби; Да високи није људи И намера аиних худи, Што пред њега стану Као прошће неко, Баш онда, кад треба поглед Да баци далеко. схх. Из искуства. Чаша вина прија, Ствара добре воље; Ал д в е чаше, брате мој Иријају још боље. СХ-Х1. Поштење. Нећу рећи глупо. Даклем ево шта је : Иоштење је скупо, Ал и треба да је. И мора толико У дени поскупит 1 , Да га никад нико Нигде не мож' купит'. СХХИ Над и — кад. ,,Бог ће дати, пак ће добро бити." Тако вели над. А колена изумиру Питајући: кад ? Г —Д— Н.

Ескулапијаде. (По белешкама нашим и ту-ђим.) Л е ч н и к. Е брајко, ова стаклена шприца не ваља, ти треба да куниш другу шприцу, од метала. Сељак. Ал од каквпх метала, господине, од сирковнх, или од брезових.

Око поноћи пробуде доктора Н, да брзо дође једном болеснику. Доктор се брзо обуче и оде. Чпм оиази болесника доктор хтеде да једу своме даде израза, али се брзо трже, па рече домаћима : Ово је ствар така, да треба што пре послати ио свештеника. — Шта наопако, зар је дотле дошло ? — Не говорите много, иего шаљите брзо по свештеника. После четврт сата ево и свештеника. И он иоче болесника да загледа, па онда приступи доктору и рече: Ботте брес^аТлПз, та овоме човеку не фали нпшта, само је иијан. Па што сте мене звали? Доктор. Што смо вас звали?! Само за то да не будем ја сам луда, кога у поноћи будзашта узнемирују.

Кад се у М. Оирао варошки физикус, то су мес то тражили доктор Вредић и доктор Тћеигтапп. Кад се о томе почело дебатоваги, устане један општипар па рече: „Господо моја, ја препоручуј ем да изберемо доктора Вредића за нашег правог физикуса, а доктор Тћеиегтапп пека буде хопораран физикус. Доктор Тћеигтапп, који се лично ту десио, сав позелени од једа, и запита иредлагача, из какових разлога он тако предлаже. Предлагач се накашље и рече: Ја држим да вама најбоље кипирд титула хонорарап, јер је опште познато, да ви здраво волете хонораре. Опште смејање и — пропаст Тћеиегт таова.

Мајстор Перина жена тужила се да је стомак боли и да нема апетита. Лечник јој рече да покаже језик. Мајсторица помоли само врх од језика. На то се мајстор Пера продере. ,А шта се ту цифраш пред доктором. Пружи ту језичину, као тто је умеш пружити кад смо сами код куће.

Игуман Р. патио је од костобоље. Дозове свога пријатеља, доктора Л. (познатог шаљивчину) п замоли га, да му да какву маст против тих болова. Доктор му рече, да му не сме жељу испунити. — А зашто ? — Из религиозних разлога. — А каквих то. — Ја, — теби калуђеру —• на велики четвртак да дам маст! — куд би ми душа отишла!

Две шале о Бранку. (Истннити догађај.) 1. Кад је оно пренашан Брапко на Стражилово, био је на свечапости и један Србин сељак. Допало се брату каква је то лепа свечаност, па тај свет; па ће тек сам себи, ал гласно: Еј, да је лсив Бранко, па да види како га лепо пренашају!' 2. Кад сам отишао после тог, да обиђем песников гроб запита ме кочијаш, који ме је возио : „А Бога вам господине, шта је био тај Бранко?" „Песник" — одговорим му ја. „0 мај, а ја мислим да је био шумар, кад су га у шуми сахранили." Панта Зупски.

Како је здравије ..... У Ади умре један човек и пре него што га саранише, поведе се у једном друштву разговор о томе, како ће га саранити у кустурницу или у раку, Покојпиков рођак одговори: „та у раку морамо, јер радно је доба, па пеможемо ни мајсторе да добијемо". Домаћица се брже боље утаче у разговор и сасма озбиљно мало кроз нос рече: „та молим вас, па ако