Starmali

*^7" Новоме Саду ±0. -^вгзгстга, 1335.

„Старкали" излази трииут месечпо. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и (руге крајеге 0. — 5, — 2\' 5 динара или Франка. — ВлаениЕ и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штам 1арија А ПајевиНа у Новом Саду рукописи се пшљу уреднику (Ог. Ј. Јоуаиоујс, ЛУ јсп IX- РогсеИапцавае, 5(>. ) — Претплата и све шти се тиче админиетрације шиље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и свакн пут 30 новч; за жиг.

Ево нас пред избором, Треба л' ти рећи народе мој : Сутра те чека преважан бој. Где је та правда, која нам треба, Хоће л' из земље доћи ил с неба, То нико не зна. тајна је божа, Који је судац свију велможа. Ал тебе правда пита И питат сме, Да ли ћеш слогом бити Достојан ње. Сети се само пре четир лета, Оног намета. И тад је било у твојој руци Да нас мимођу садањи хуци. Десетак људи не хтеше слогу, То нашем праву подмету ногу. А да си биро све чиста зрна, Не би нам судба сад била црна. Сад опет стоји у руци твојој, Да бираш лека невољи својој; Да не даш кукољ у чисто жито Јер ето видиш шта од тог бива, Још имаш доста челик синова, А кукољ нек се пред тобом скрива. Треба л' ти рећи, народе мој : Сутра те чека преважан бој Српс-ки се држи, јуначки стој. —ћ.

Шетња по свету. V. Толико већ тумарам по Будимпешти, да ми већ и самом изгледа, као да сам и сам постао „нотабилитет," а још ни на изложби нисам био ? Срамота ме је, али шта ћу ? Истину морам рећи, па макар ми иста натерала и румен стида на лице. То до душе писам научио па потабилитетској конференцији, јер тим се људима одавно следила крв, па је никаква сила не може откравити п на образ натерати, те им образ — боже опрости ми грехе, а ви, господо есте* тичари и проналазачи бар вечега „лепог" у најновијем будапештанском програму, опростите ми неестетички израз — изгледа као да га је табак или варга учинио. Кад би се и живи образи на изложби излагали, онда би изложбена порота имала врашка посла, да савесно пресуди ко је многе изложене образе учинио: да ли варга или табак? Штета, што се и тако што не излаже, јер по томе могли би наши потомци најбоље да пресуде, у каквом смо ми моралном добу живели. Него са изложбом мора рђаво да стојп, као и са нашом господом нотабилитетима. Долазе гости из Ческе, из далеке Француске и из свију других земаља, али нема гостију из саме земље. Што падне новаца од гостију из земље наше, то таман достигне, да се покрију трошкови око дочека и угошћења страних гостију, а откуда да се покрију други огромни трошкови ? Али приређивачп изложбе су врло досетљиви људи. Они се знају не само показивати као чески пријатељи, не умеју само кокетирати са аустријским Немцима и бечким филистрима, не уме}у само варати наивног старца ' Лесепса и друге Французе, како су они — Мађари — врло слободоумии, мал' не сви од реда рођени и сушти републиканци, него умеју се и довити, како да народ плати трошкове господског „сло-