Starmali

""Е7" ХЗГоЕО^се Оа-дзг 31. -А-взгзтста, 1885.

„Ота.р^з-.ши:" излази трипут месечно. Годишаа цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / ј динара или Франва. — Власник и одговорни уредпик Змај-Јован Јовановић; Ивдаје штамнарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоунпоујс , Л1Чсп IX- РогссМапцазве, 50.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пуг 30 новч. за жиг.

П 0 3 Д Р А В Добро нам дошла наша светла круно У ове краје, где топлота зебе ! Доласком Твојим као да си ун'о У брпжве душе, што им давно требе. Срце је наше осећања пуно К'о чиста жита, што годуби требе. Шта си се пута Ти уздао у нас, Зато се смемо сад уздат' у Тебе. в Добро намдо ш'о !" — То је поздрав кратак, Србин га не зла искитити већма. Српско је срце просто али стално, — Српска се верносг не казује речма. Дош'о си, краљу, да видиш маиевар. Ал ако когод пред в и с и п у Твоју Тро-торо-то. I. Доста је већ било и мога, — то јест ћутања. Као год што мајстор-Тиса и шегрт-Мића имају једну девизу (која гласи : док смо нек смо), тако свираљка и ћутаљка имају једно опште правило: „треба посвирати (односно поћутати) па и за појасзадепути." — Ја ћу ћутање моје да заденем за појас; али пошто немам свог рођеног иојаса, послужићу се са туђим појасевима, који су згодни за задевање (а најдостојнији су ц р в ени, јер нас сећају на ц р в а, који нас са висине подгриза), Зашто сам заћутао био, то не спада под наслов „Тро-торо-то", — ја моје ћутање предајем историји, нека она о томе — ћути. Али ако баш хоћете, могу

Е Р А Љ У. Изпети дрзпе нискости злопаке; Ако Ти рекпу да су златнп даии Свима и сваком у крајев'ма овим; Ако се коме проктене да мути Пред Тобом врело иоштеног вам смера; Ако Ти кажу, да већ нигде нема Бола пи јада, горких уздисаја; Ако ти кажу да је све у реду, Свуда и свима тече мед п млеко, Ничије право не стење под тпском, Свегиња свача поштује се широм — Ох онда, онда Запитај, краљу, је л' и то маневар, Или, може бити, нешто друго — превар. м. п. —•вам доказати, да сам ја у непрекидном континуитету остао са „Стармалим", јер као год гато г. Г—д —н у „Стармалом" „проба (своје) перо", тако сам ја у „Стармалом" пробао своје ћутање, — даклем ипак сам био ту. Из овога изгледа као да смо ми (т. ј. ја и читаоци) неки стари познаницп. М о ж д а јесмо, можда и нисмо; можда смо само из далека, — а можда и из близа, —■ можда, можда, можда, — али поред свијн ти мождова ми нећемо један другог с м о ж д и т и, јер имамо друга посла, то јест са опима, који су всћ п з м о ж д е н п. Изгледа и то, као да се ја пзвињавам ради мога ћутања; али то већ за то не стоји, јер би то био рђав у в о д: из вииа у вод, (много је боље и з в о д е ступити у в и н о).