Starmali, 10. 09. 1885., S. 7

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1885.

199

Опроштај нежне мајке са својом дечицом, Збогом остај, слатки Којо, 'Како су ти сузне очи! Чувај ми га, добра дојо, Немој заспат' до поноћи. А ти Лело, прљо моја, Окупај се, субота је. Буде ли ти дуго време, Ено хгуде, нек ти лаје. Ти, ђокице, миран буди, Видиш да је кењкав Еата ; Не плаши га с гусепицом, Зпаш да од тог фрас га хвата. А ти, Бато, рано лези, Грозницу си јуче им'о; Немој ништа вечерати, Да доктора не трудимо. Теби, Перо, немам каде Сада пропис да нашпартам. Е па сад је све у реду А ја идем да се картам.

Извинио се. Имао један официр форишицу, који му је уз остали иосао свако после подне још и црну каву кувати мораоЈедног дана поквари се решетка за цеђење каве и официр се није пи надао кави. Ал' кад он после подне кућидође, а форишица каву, па прец њега. На то ће он зачуђено запитати: „А на чему си тако ти бога, процедио каву ? !" „Па па обојак !" одговориће форишица. Официр се на то разљути и стане га грдити, што је процедио па обојак каву, а форишица, да се извини, брже боље одговори: „Та нисам, господине, на чист обојак, већ — на прљав !" Жеравица.

Баба н коЈкух. Носле револуције остало је све босо и наго у једној српској породици. Само отац — кога су звали иначе „бабом" — имао је кожух, а они сви други били су без зимњег одела, те се нису усуђивали изаћи на хладноћу, па су с тога непрестано бабу слали које куд, јер је имао кожух. „Иди, бабо, донеси сламе, ти имашкожух!" „Наложи, •бабо, ватру, ти имаш кожух V* „Допеси воде, бабо, ти имаш кожух!" Говорили су тако пепрестапо „бабини", а баба их је слушао. Најпосле пошљу бабу да купи ракије. Баба оде и купи је, но тек што је допео и метнуо ју на сто, сви као из једног грла повикаше: „Иди, бабо, нацепај дрва, ти имаш кожух !" Док је кукавни баба нацепао дрва и унео унутра, дотле су његови поцопали ракију, па чим уђе рекоше му: „Е, бабо, иди донеси другу ракију, ако хоћеш, да пијеш, јер ми смо попили сву ракију." Оде баба и донесе и другу ракију, но тек што је донео и ову, пошљу га опет некуд, па док се баба повратио, попише и другу ракију. А кад бдба то виде, разљути се, скиде кожух, па пу с њим у пећ. „Ето сад немам ни ја више кожуха,"

рече баба, „па не ћете ме више слати које куде, јер имам кожух. Аратос и кожуха." И тако се баба стресао и кожуха и ■— беде. Жеравица. Из чивутског света, Швахкопф : Шта ти је, што се дереш ко луд ? Берлграу: Како иеби плакхао, кад је г. рабинуш данас придхиковао, да ћемо прахом и пхепелом постати ? ! Ш в а х к о п ф • Па зато плачеш! Да си од злата, могао би плакати, јер би онда изгубио 100 процент! !

Сусмаул: Шта си ручао ? Ганефкрогеп: Нисам ништа ! Сусмаул: А вечерао? Ганефкроген: Погрејао сам ручак. Коби: (будећи свога друга војника) Давиде устај ! Добују! Давид: (скочивши из сна)остави ме нећу лицитирати.

Кракселхубер: Шта? Тхи и суботом крадеш Давиде ?! Давид- Ја нисам артхадокс.

Б и м з е п ш т а ј п : Да ли пушите госпоцине ? Соненглапц; Дакако. Пушим. Бимзенштајн: Но па дајте ми једну цигару

Ш м а л цф л е к е л е с: Грозно ! Ужасно ! Гриншпан: Шта се догодило?? . . . III мал цф л е к елес: Гедалјех Блаудуфт фалзифицирао „векслу* !! . . . Г р и н ш п а п: Тако си ме уплашио, већ сам помислио да је јео сланине. Срдан,

Новије књиге и листови послато уредништву на приказ. Апостоли и еванђеља у празничке и недељне дане преко целе године с преводом српским и са више одабрапих слика из св. писма од епископа Нлатона. За школску и домаћу потребу. Текст исправљен а превод на ново нрегледап и дотеран. У Новом Саду издање српске крижаре браће М- Поповића. Штампарија дра Светозара Милетића. 1885. Цена 80 повч. Јавни зборови, Србомаћедонаца и Староерба, држани у Београду, Нишу и Барањи у фебруару и марту 1835 г. као и састанак београдских великошколаца од 10. марта 1885. о бугарским тежњама на Маћедонију. У Београду штампарија народне странке 1885. Парница Лазе Нанчића за чланак „Омладини." Од С—д—на. У Бршцу 1885. Штампарија Бетла и Веронића.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога* од почетка до данас.