Starmali

17" ГЕШовоме Оа,дз7- 10. ја^гзгара 133©-

„Стармали" издази ^рипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / 3 динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штаммрија А. Пајевића у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јогапогјс, И 7 јсп IX- РогсеИапЈгаббе, 5(5.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пуг 30 новч. за жиг.

уНИВ. БИБЛИОТЕКА и. БрАИ^-

Амнестија. Зашкринуше седамдесег кључа, Отворнше с' седамдесет врата, Изиђоше седамдесет Срба, Слобода им (ка' што веле) дата. Заиграло срце у меиика Од радости седамдесет пута, Дому треба што више сиаова, Јер је мајка здраво забрииута. Збрисало се седамдесет туга, Залечило седамдесет раиа. — Да л' да певам амнестији лепој Ка' невести сретнијих нам дана? Перо, Пајо и Коста и Рашо, И ви други, (ае знам име свију) Две године бијасте у мраку, Мрак се тешко скида са очију. Кад сте пали у те казамате Одлучени од браће и света, Онда вам је (то већ тако бива) Онда вам је с л о б о д а у з е т а. Сад се врата ваших казамата Отворише, — ви смете изаћи, И ви смете по Србији ходат' Да ли ћете сад слободу наћи? То не питам, — већ у песак турам Главу своју на прнлику иоја. . ,

Не би хтео радост да замутим Првој песми поволетног броја.

Зато радост нека пева сама Као тида добродослутница : Амнестија ј' из несреће никла, Сад нек срећа пикне из тамница, Из тамница разни, Из тампица иразни!

— К

Шетња по свету. XIV. Боже мој, како се то времена мењају! Некада су српски трговци правили тестаменту пре, нег што су се кренули на пут у Пешту. Пут је дуго трајао, а и врло је песигуран био, те се путнику могло свашта д^годити. Могли су га похарати и убити, те с тога свако мора признати, да су тадашњп трговци врло мудро чипили, што су пре свог поласка за сваки случај написали тестаменту, да се зна, чије је шта. Данас да богме да је са свим друкчије. Данас највише ако ће путнику на жељезници озепсти ноге и ако ће павући какву болест до Пеште, али га нико неће похарати и убити. Не мора с тога тестаменту правити пре свог поласка, као што су то чипили стари ерпски трговци. То се данас са свим изгубило. Него није баш ни тако. Изгубило се у пређашњем облику, али је ускрсло у новом. Трговци више не морају правити тестаменте пре, вего што се крену па нут, али као што дапас ствари стоје мораће то чинети српски уредници пре нег што напишу какав чланак. Пиеање тестаменте биће први књижеван